latinica  ћирилица
21/04/2021 |  08:17 ⇒ 08:20 | Аутор: СРНА

Комисија: Стратегија СДА била је протјеривање српске заједнице

Стратегија СДА била је прорачуната како би се из Сарајева протјерала српска заједница, те је помагала и подржавала злочине које су над српским становништвом у овом граду починиле бројне криминалне банде и редовне јединице такозване Армије БиХ, наведено је у Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. године.
Рат у БиХ - Фото: РТРС
Рат у БиХФото: РТРС

Ови злочини су укључивали произвољна хапшења, затварање у концентрационе логоре, мучења, силовања и убиства.

Заједно са систематском антисрпском пропагандом и етничким притиском, ови злочини су представљали систематску кампању етничког чишћења, која је кулминирала егзодусом Срба из Сарајева након Дејтонског мировног споразума.

Ова кампања је оставила страховит утицај на српску заједницу у Сарајеву, истакли су чланови Комисије.

- Као резултат циљане кампање терора и застрашивања, живахна предратна српска заједница у Сарајеву потпуно је престала да постоји - указује се у Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву.

Сарајево је било главно географско и оперативно подручје борбених дејстава Војске Републике Српске /ВРС/ и такозване Армије БиХ, која је жељела да сачува цијели град под својом контролом због низа стратешких, политичких и војних циљева, од којих је један од главних био представити Сарајево као симбол унитарне БиХ.

ВРС није имала намјеру да заузме цијели главни град Сарајево јер се то није слагало са стратегијом Републике Српске о територијалном и уставном преуређењу БиХ на основу пописа становништва из 1991. године, наводи се у Извјештају.

ВРС је изабрала стратегију блокаде Сарајева како би приморала муслиманско руководство да прихвати мировне услове, а ти услови су били да Република Српска добије територијалну, политичку и културну аутономију, док је стратегија владе РБиХ била ускраћивање било какве политичке и културне аутономије Србима у БиХ и очување БиХ као унитарне државе, истиче се у Извјештају.

СДА је сваки покушај разумне аутономије и уставног преуређења сматрала "етничком подјелом".

Ова стратегија била је себичне и ретроградне природе и у супротности са жељама знатног дијела становништва, оцјена је чланова Комисије.

У борби која је услиједила, ВРС је успјела да одржи под контролом значајан дио Сарајева.

На почетку рата, ВРС је очигледно имала надмоћ над такозваном Армијом БиХ и Хрватским вијећем одбране у наоружању, посебно у случају ваздухопловства, артиљерије и тенкова, али на неким подручјима ВРС није могла користити своје потенцијале због ограничења која је увела међународна заједница, а на другим подручјима због природе ратовања.

Ова супериорност је изгубљена до 1994, а почетком те године ЦИА је дошла до закључка да је такозвана Армија БиХ достигла паритет са ВРС у погледу наоружања и борбеног материјала.

Када је ријеч о људству, међутим, такозвана Армија БиХ одржавала је надмоћ над ВРС током цијелог рата.

Окрутност рата неизбјежно је резултирала бројним злочинима који су почињени на свим странама линије сукоба, наведено је у Извјештају.