Комисија: Рат у БиХ је био џихад
Формирање одреда "Ел муџахедин", као службене јединице Седме муслиманске бригаде Трећег корпуса такозване Армије БиХ, коју су сачињавали страни терористички борци из цијелог свијета, њихов модус операнди /модус операнди/, методе ширења пропаганде и везе са међународним терористичким организацијама откривају карактер и природу грађанског рата у БиХ са становишта муслиманске политичке и вјерске елите у БиХ /Алије Изетбеговића, СДА и босанског улема/, истиче се у Извјештају.
Такозвана Армија БиХ створена је као средство СДА и исламизована је и као таква била је поприлично моноетничка и муслиманска, те стога није имала морално право да изврши задатак да обезбиједи националну и социјалну равноправност за сва три народа у тадашњој РБиХ, указали су из ове комисије, пише у Извјештају, чије дијелове преноси Срна.
Међународно новопризната држава РБиХ починила је чин агресије на СФРЈ нападом на ЈНА у смислу члана 3 /д/ Дефиниције агресије према Резолуцији УН 3314.
Необорив доказ којим се потврђује ова агресија је "Директива о заштити суверенитета и независности Републике БиХ, строго повјерљиво бр. 02/2-1", издата 12. априла 1992. године.
Директива је означила СДС, легалну политичку странку српског народа са 72 мјеста у парламенту РБиХ, као "непријатеља" и упућивала је војнике такозване Армије БиХ на напад на ЈНА и српске аутономне области са српским становништвом.
У војном и политичком смислу, ова директива није била ништа мање од објаве рата против СФРЈ и њене савезне институције ЈНА, као и против српског народа у БиХ.
Такође, нова хрватска држава уложила је огромне напоре да рат пребаци у БиХ како би муслимане превела на своју страну против Срба, а с циљем да на крају рата прибави за себе дио територије БиХ, подсјетили су из Комисије.
Директни резултати грађанског рата у БиХ, који је био кобан за главне учеснике и маргиналан за странце који су интервенисали непозвани, били су вишеструки, а непосредан повод био је референдум о независности 1992. године, којим је игнорисана изричита воља Срба из БиХ да остану у Југославији, земљи у којој су живјели од 1918.
У Извјештају је истакнуто да узајамна нетолеранција, па и мржња, између свих бивших југословенских националности, посебно између три главне компоненте Социјалистичке Републике БиХ /Срба, Хрвата и Муслимана/, која је била прикривена током трајања југословенске државе, експлодирала је одмах након што су уклоњена ограничења током оружаних сукоба који су се истовремено разбуктали у свим дијеловима бивше Југославије.
Рат у БиХ у основи је био грађански и етнички рат њена три народа - Муслимана, Срба и Хрвата, у којем су се Срби у БиХ борили прво да спријече оно што се сматрало геноцидом 1941. године, а онда и за своја људска и грађанска права која им као конститутивном народу припадају. У том смислу, Република Српска водила је одбрамбени рат, наведено је у Извјештају.