latinica  ћирилица
18/04/2021 |  11:39 | Аутор: СРНА

Споменици - значајна повезница различитих култура и периода

Важно је да друштво и појединци адекватно брину о споменицима, јер културно насљеђе на јединствен и специфичан начин повезује различите културе из различитих периода стварајући нову културно-историјску вриједност, нарочито преко непокретног споменичког насљеђа, поручили су из Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Министарство просвјете и културе (фото: илустрација) - Фото: РТРС
Министарство просвјете и културе (фото: илустрација)Фото: РТРС

Из ресорног министарства су напоменули да културно насљеђе представља ризницу свих материјалних и нематеријалних добара, баштинећи све вриједност - од културе, историје, вјеровања, умјетности, начина градње, обликовања простора и окружења, до обичаја, симбола и традиције.

- Споменици и споменичке цјелине су саставни дио животног окружења, те својим богатством и разноликошћу његују идентитет, чувају благо генерација које су их стварале и оставиле у насљедство - речено је Срни у овом министарству.

Из Министарства истичу значај 18. априла, Међународног дана споменика и споменичких цјелина, јер се обиљежавањем овог датума културна баштина ставља у фокус размишљања и дјеловања с циљем њеног очувања.

Из ресорног министарства напомињу да је Унеско 1972. године донио једну од најзначајнијих конвенција - Конвенцију о свјетском културном и природном насљеђу, управо промјеном свијести о значају и вриједностима културног насљеђа с циљем очувања споменика, споменичких цјелина и природног насљеђа.

- Основна порука Конвенције је да постоји културно насљеђе које својим значењем и вриједностима превазилази границе земље у којој се то добро налази и чије би оштећење или губитак представљало губитак за цијело човјечанство - рекли су у Министарству.

Идентификовањем насљеђа, додали су, у категорију Свјетско насљеђе од значаја за човјечанство ствара се заједничка свијест о потреби предузимања свих мјера конзервације и очувања насљеђа за будуће генерације.

Министарство просвјете и културе Српске са својим институцијама има континуирану сарадњу са Унеском, Антена канцеларијом Унеска у БиХ и Комисијом БиХ за сарадњу са Унеском, знајући колики значај имају културно насљеђе, споменици и споменичке цјелине у потреби праћења и прихватања изазова, трендова и могућности да очување и промоција насљеђа буду покретачи повезивања и развоја на глобалном нивоу.

Данас се на Унесковој листи свјетске баштине налази дио културног насљеђа из Републике Српске, као што су Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, који је под заштитом Унеска од 2007. године као ремек-дјело мостоградње, саграђен од 1571. до 1577. године по жељи и наредби Мехмед-паше Соколовића, а према нацртима неимара Синана.

На Листу свјетске баштине 2016. године номиновани су и стећци - средњовјековни надгробни споменици, заједничким напорима четири земље са простора бивше Југославије.

Некрополе стећака из Републике Српске су Калуфи у Крековима у Невесињу, Борак у селу Бурати у Рогатици, затим Гвозно и Ченгића Бара у Калиновику, Гребнице у селу Баљци у општини Билећа, као и Лубурића поље на Сокоцу, Поткук у Битуњи у Берковићима, те Бечани, Шековићи и Мрамор у Врбици у Фочи.

Из Министарства су напоменули да има и изузетно значајног културног насљеђа које је под заштитом државе и њега представљају стари градови, тврђаве, мостови, манастири, цркве, археолошки локалитети, етнолошко насљеђе, музејска грађа и друго.

Међу најзначајније споменике и споменичке цјелине убрајају се манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице из 15. вијека смјештен у живописном предјелу подно висоравни Змијање, западно од Бањалуке, затим манастир Ловница са црквом посвећеном светом Георгију, смјештен у Доњем Бирчу у близини Шековића који потиче с краја 15. и почетка 16. вијека.

Ту су и манастир Озрен који се налази на истоименој планини у области Усоре, на пола пута између Тузле и Добоја, манастир Папраћа из 15. вијека, смјештен југозападно од Зворника, на путу који преко Шековића води за Власеницу, манастир Добрун из прве деценије 14. вијека са црквом посвећеном Благовијестима смјештен у истоименом селу у општини Вишеград.

Међу најзначајнијим споменицима културе су и манастир Завала из 15. вијека смјештен у Херцеговини, на рубу Поповог поља, подвучен и усјечен под стијену, те манастир Тврдош посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут на стијенама мјеста Тврдош, крај десне обале ријеке Требишњице, четири километра западно од Требиња.