Прошле године 16.190 миграната
Савјет министара усвојио је данас информацију Министарства безбједности о стању у области миграција у БиХ за 2020. годину, уз корекцију на сједници, према којој је Служби за послове са странцима у прошлој години пријављено 16.190 незаконитих миграната.
Намјеру за подношење захтјева за азил изразило је њих 15.170, али су захтјев за азил поднијела само 244 лица или 1,6 одсто од укупног броја миграната који су исказали намјеру, што и даље иде у прилог чињеници да се злоупотребљава систем азила, истиче се у саопштењу.
Највише миграната у прошлој години било је из Авганистана - 4.553, односно 28 одсто, Пакистана 3.879 или 24 одсто, Бангладеша 2.740, што је 17 одсто, Марока 1.460 или девет одсто, те Ирака 675, односно четири одсто.
Гранична полиција БиХ евидентирала је 11.658 лица у покушају или незаконитом преласку границе, што је повећање за 34 одсто у односу на 2019. годину, а најбројнији су били држављани Пакистана и Авганистана.
У саопштењу се истиче да су јачање капацитета Граничне полиције БиХ, Службе за послова са странцима и Сектора за имиграцију Министарства безбједности, те у подручју азила, као и реализација споразума о реадмисији и интензивирање борбе против кријумчарења миграната, кључна подручја у области миграција и азила.
Безбједносни и хуманитарни изазови са којима се БиХ суочава у овој мигрантској кризи додатно су усложени током прошле године због вируса корона и ризика преношења вируса међу мигрантима, наводи се у информацији која ће бити упућена Предсједништву БиХ и Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Савјет министара усвојио је извјештај Министарства правде из централне базе података о почињеним тешким кривичним дјелима у БиХ у 2020. години.
Према извјештају, у централну базу података прошле године укупно је достављено 430 пресуда, међу којима је највише, и то 311 за кривично дјело неовлаштене производње и промет дроге, док се 100 пресуда односи на прање новца.
Осам пресуда достављено је због кривичног дјела кријумчарење људи, а шест за кривично дјело израда, набавка, посједовање, продаја и давање на употребу средстава за кривотворење.
Двије пресуде су у вези са искориштавањем малољетника ради порнографије, а по једна пресуда достављена је за кривична дјела навођење на проституцију, отмица и упознавање дјетета са порнографијом.
У централној бази података о пресуђеним предметима за сва кривична дјела за које се води централизација од 2018. до 2020. године евидентиране су 1.292 пресуде, и то 2018. године 385, 2019. године 477 и 2020. године 430 пресуда.