Оснивање позоришта у Бијељини - херојски подвиг
"Стеријино позорје" недавно је обиљежило 65 година постојања, а у међувремену је израсло у једну од најзначајнијих театарских институција у некадашњој Југославији и Србији.
Радоњић подсјећа за Срну да је "Стеријино позорје" основано 1956. године поводом два јубилеја - 150 година од рођења и вијека од смрти родоначелника српске комедиографије Јована Стерије Поповића.
- Распадом СФРЈ 1992. године био је доведен у питање опстанак "Позорја", али је, захваљујући мудрости и визионарству тадашњих драмских и позоришних умјетника, ипак сачувано - истиче он.
Радоњић напомиње да је "Стеријино позорје" и даље најцјењенији фестивал у региону, а са својим бројним другим активностима остало је једна од важних институција културе на овим просторима.
- Богата међународна сарадња и интернационални програми позиционирали су нашу кућу и у ширим европским оквирима. Када је ријеч о српском позоришту у цјелини и домаћој драмској књижевности, посматрано у европском контексту, може се без икакве сумње закључити да су релевантни и запажени, а да је битну улогу у томе имало и "Позорје" - истиче директор "Стеријиног позорја".
Он оцјењује да је позоришна умјетност једна од есенцијалних тековина људске цивилизације.
- За позориште се често каже да је најкомплекснија творевина јер у себи спаја најразличитије форме и облике умјетничког изражавања. Често је оно бивало својеврсна савјест друштва, критикујући патолошке појаве времена и простора у којем егзистира. Стога је његова друштвена улога неупитна - напомиње Радоњић.
Пандемија вируса корона пореметила је савремено друштво до те мјере да су сви постали свјесни колико је свијет крхка творевина, наводи Радоњић и указује на чињеницу да то није заобишло ни позоришну умјетност, која не постоји без непосредне интеракције између глумца на сцени и гледаоца у публици.
- Онлајн формат само је свједочанство о томе да неке представе постоје и чекају тренутак поновног сусрета са гледаоцима. Али, то више није позориште и никада неће ни бити. Зато је важно да, упркос свему, театар живи у свом изворном облику - истиче Радоњић за Срну.
Директор "Стеријиног позорја" сматра да је оснивање позоришта у Бијељини - Градског позоришта "Семберија" - херојски подвиг, поготово јер је ријеч о релативно малој средини.
- Култура и умјетност су темељи на којима почивају друштва и људске заједнице и без њих човјек није истинско људско биће нити је живот потпун - сматра он.
Мирослав Мики Радоњић вјерује да ће Градско позориште "Семберија" ускоро израсти у важну институцију културе у цијелој регији.