Мустафи Ђелиловићу прије Суда БиХ пресудило вријеме (ВИДЕО)

И док менаџмент Суда проблем инертно пролонгира унедоглед, негодују жртве које су и без пандемије, предуго чекале да злочинци буду кажњени.

У случају Мустафе Ђелиловића оптуженог за ратни злочин над српским цивилима Хаџића, оштећени правду неће дочекати, иако маратонски судски процес траје скоро деценију. Ђелиловић је преминуо 9. марта у 66. години живота.

Прије Суда БиХ пресудило је вријеме - Мустафа Ђелиловић је био предсједник ратног предсједништва општине, па општинске скупштине и кризног штаба. У његовој зони био је "тарчински Аушвиц" - злогласна лабораторија за испитивање људске издржљивости и готово једнако сурови логори за немуслимане у касарни Крупа и Основној школи "9. мај".

Дугу деценију и по, жртве и њихове породице чекале су бар дјелић овоземаљске правде. Сада већ далеке 2011. дочекали само оптужнице за Ђелиловића и седам његових саизвршилаца - убица и батинаша. Још предугих осам година чекале су заслужену казну злочинцима за ликвидирану браћу и мужеве, за њихове и своје недужне логорске мјесеце и године, за притворске године и мјесеце малољетне дјеце! Дочекали су мизерну казну,изречену 2018. године. За Ђелиловића 10 година, за свих осам оптужених злочинаца укупно 60! Но, у правосудном глибу првостепена пресуда одмах је и поништена, суђење обновљено, а агонија жртава продужена.

И све вријеме судског мрцварења, жртве су сусретале своје џелате на улицама. Слободу им продужила и пандемија затварајући врата судница - Ђелиловићу све док биолошки сат није направио посљедњи откуцај. И док саизвршиоци срамотно позивају своје нараштаје да слиједе "херојски и патриотски" Ђелиловићев пут, из Суда БиХ, и не осврћући се на властиту кривицу због деценијског процеса, стиже најава о обустави суђења.

- Након запримања извода из матичне књиге умрлих, донијеће се рјешење о обустави поступка. Претрес пред Апелационим вијећем ће се неометано наставити према осталим саоптуженим - саопштено је из Суда БиХ.

Српске жртве од правосудне неправде већ скамењене, очекују да ће бар остале оптужене злочинце заслужена правда стићи, ако је већ Ђелиловића заобишла.

- На нашу жалост није доживо изрицање другостепене пресуде за ратни злочин почињен у логору Силос. Ако погледамо читав процес и читаво суђење колико је трајало временски, могло се то и очекивати - каже бивши логораш Винко Лале.

А шта да очекују жртве Атифа Дудаковића и његових јуришника, српски страдалници из Коњица и тамошњих логора, потомци и родбина ликвидираних у покољу на Чемерно!?

Ако је бх. правосуђу требала деценија да саслушају укупно 135 свједока и тужилаштва и одбране, колико ће им времена требати примјера ради за најављених 450 свједока Тужилаштва!?

И приближно толико одбране у предмету Дудаковић!?

При томе, због великог броја оптужених, а у споменутим предметима их је по више од 10, пандемија је још у фебруару прошле године затворила врата судница.

- Овај прекид суђења довео је многе у ситуацију да су у међувремену обољели, неки умрли, свједоци умрли, отпутовали, напустили земљу, нису на датој адреси, дакле искомпликовао се читав онај систем обезбјеђења доказа - каже адвокат Миодраг Стојановић.

Још на почетку примјене заштитних пандемијских мјера тадашњи Високи судски и тужилачки савјет иницирао је измјене закона - увођење онлајн суђења. Или измјештање судских рочишта у веће просторе, по узору на поједина скупштинска засједања.

Или друго адекватно рјешење – требало је да одлучи менаџмент Суда БиХ.

На иницијативи је, међутим, остало! Менаџмент и судије, из дебеле хладовине нерада, нису се удостојиле чак ни да образложе питање – шта када пандемија прође!

Закон о кривичном поступку налаже да се због једномјесечне, а не једногодишње паузе, судски процес враћа на почетак!

У таком хаосу хоће ли жртве на правду чекати и дуже од деценије!?

И да ли то неко намјерно приоритет над правдом уступа биологији!?