Брисел на корак до увођења ковид пасоша (ВИДЕО)
Повјерење у медицинска достигнућа – вриједност је којом се Јелена Стијак водила када је одлучила да се вакцинише. Ова Београђанка, по занимању члан кабинског особља српског националног авиопревозника, опредијелила се за Фајзерову вакцину.
- Други разлог због којег сам примила вакцину су путовања, будући да много путујем и пословно и приватно и апсолутно се сви радујемо и ишчекујемо излазак ковид пасоша како бисмо могли да путујемо несметано и слободно - додаје она.
О евентуалном увођењу посебних докумената којима би вакцинисанима био олакшан улазак у друге земље, говорило се и прије почетка вакцинације. Из Брисела је прије неколико дана стигла потврда да ће овај приједлог бити и званично разматран, а током викенда и шок - тзв. ковид пасоши важиће само за грађане ЕУ и само за вакцине одобрене у Унији.
Кристијан Виганд, портпарол Европске комисије, истиче да је циљ дигиталних зелених сертификата да се олакша слободно и безбједно кретање унутар Европске уније.
- Када су у питању треће земље, у разговорима смо са међународним организацијима, између осталих и Свјетском здравственом организацијом, а узећемо у обзир техничке, интероперативне и међународне стандарде - казао је Виганд.
О приједлогу се још увијек не знају детаљи. За аналитичаре, али и омбудсмена за људска права БиХ, ствар је јасна - приједлогом се задире у основне људске и европске вриједности о слободном кретању.
Љубинко Митровић, омбудсмен за људска права БиХ , подсјећа на прогнозу листа Економист према којој ће треће земље попут БиХ вакцинацију завршити тек крајем 2022.
- За мене је то потпуно јасно рушење свих европских вриједности. Ово је невјероватна одлука, али није ни почетак, ни крај. Лицемјерство појединаца у Европској унији је свима нама познато - каже Митровић.
Милош Шолаја, редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци, с друге стране истиче да се приједлогом се кажњавају земље које су вјеровале европском програму за набавку вакцина.
- Прије свега, то је геополитичка расподјела моћи, јер неке земље које сматрају да су технолошки моћније и у комерцијалном смислу желе то да експлоатишу. Мада с друге стране гледано, у некој глобалној расподјели моћи, највећи проблем имају они на које је указала Свјетска здравствена организација. То су сиромашне и мале земље - додаје Шолаја.
Осим због евентуалног ограничавања кретања Европом онима који одбијају вакцинацију, тзв. ковид пасоши могли би да буду проблем и за оне који су се вакцинисали руском или кинеском вакцином.
Вакцина Спутњик Ве тренутно је једина вакцина доступна у Српској, у Србији се поред ње, користи и Синовак и управо је њу због најаве ограничења одабрао Александар Вучић. И он, али и Милорад Додик, за разлику од хрватског премијера Андреја Пленковића, на најаве из Брисела не гледају благонаклоно.
- Ријеч је о додатној дискриминацији, не само према држављанима европских земаља које нису чланице Европске уније, већ и према држављанима земаља чланица Европске уније које су се, у недостатку поменутих вакцина, окренуле другим произвођачима. Оваквим приступом ризикује се продубљивање евидентно постојећег отпора према вакцинацији, те се угрожава њен успјех у Европи и свијету - нагласио је Милорад Додик.
- Европска комисија, која ће ово питање разматрати, не би требала само предложити техничко рјешење и пустити земље да појединачно одлуче отварају ли своје границе за оне са потврдама, него то треба да буде осмишљено. Потврде требају олакшати кретање и уклонити низ рестриктивних мјера - изјавио је премијер Хрватске.
Приједлог ће Европска комисија изнијети у сриједу, 17. марта. Да би ступио на снагу морају да га потврде Европски парламент и земље чланице, а уколико заиста прође, план је да буде функционалан пред љетну сезону годишњих одмора.
За сада се приједлогу најоштрије противи Мађарска, која своје грађане већ вакцинише руском вакцином коју је Унија и званично одбацила. Уз Будимпешту, сумње у спровођење пројекта изнијеле су и Пољска, Чешка и Румунија, али га, с друге стране подржавају Грчка, Кипар и Аустрија.