Српској недостаје логопеда (ВИДЕО)
Узроци су многобројни, али се у посљедње вријеме један посебно издваја, а то је све већа изложеност дјеце уређајима нових технологија. И поред чињенице да је број дјеце са говорно-језичким поремећајима у порасту, број логопеда, чини се, остао је исти као претходних година.
Статистика показује да пет до десер одсто дјеце има озбиљне потешкоће у говору. Највећи број поремећаја односи се на неправилан изговор појединих гласова. Иако блажи поремећаји говора могу нестати и спонтано, не би их требало препуштати случају, а помоћ стручњака неопходна је од најранијег узраста.
- Неки неправилни изговори су упорни и могу да трају и да обухвате већу скупину гласова, тако да корекцијом једног гласа можемо, у ствари, кориговати већи број, што је предност ранијег третмана - каже логопед Јелена Салић.
Истраживања показују да се број дјеце са проблемима у развоју говора и језика константно повећава. Узрока је много, али се, у посљедње вријеме, све више издваја један. Ово су статистички подаци у посљедњих пет година.
Ивана Костић дипломирани дефектолог логопед каже да је повећање говорно-језичких поремећаја примјетно код дјеце која су превише изложена коришћењу дигиталних уређаја.
- Уколико је дијете превише усмјерено на телефон и на све видове нове технологије и технолошких комуникација, оно ће бити оштећено у смислу да неће изградити начине комуникације неопходне у вршњачкој групи или у комуникацији са родитељима - додаје Салићева.
Иако је за успјешно рјешавање ових проблема неопходна што ранија стручна помоћ, многи родитељи жале се на дуге процедуре и листе чекања приликом остваривања права на логопедски третман.
- Трудимо се да у року од 15 до мјесец дана, обавимо савјетодавни рад, да се закаже састанак са родитељима и да се види о чему се ту ради. Међутим, некад се чека и по два мјесеца. Није лако одмах ангажовати стручњака који може да прими 20 дјеце, то не може тако лако да се спроведе у пракси - истиче Саша Татић, директор Центра за образовање и васпитање и рехабилитацију слушања и говора Бањалука.
Пракса показује да би број логопеда требало да буде већи, нарочито у јавним установама. Ситуација није сјајна на подручју цијеле Републике Српске, кажу у Министарству просвјете и културе. Мали је број запослених логопеда у предшколским установама и основним школама.
Наташа Цвијановић, помоћница министра за предшколско и основно васпитање и образовање, истиче да је евидентна потреба за већим бројем логопеда, с обзиром да у Републици Српској велики број дјеце има налаз и мишљење Комисије о процјени дјеце са сметњама у развоју.
Из Министарства најављују могућност организације ресурсних центара путем школа које образују дјецу са сметњама у развоју.