Марковић: Због идеологије СФРЈ деценијама каснио филм о Јасеновцу
- Треба имати у виду да су филмови о Холокаусту новијег датума. До осамдесетих година прошлог вијека није постојао Меморијални центар посвећен Холокаусту у Вашингтону. Јеврејима је требало неколико деценија да се суоче са траумом Холокауста. Ријеч је о много ширем феномену, него што ми мислимо - каже Марковић за београдске медије.
Он истиче да су послије Другог свјетског рата чак и код Јевреја споменици били борачки, а цивилне жртве су откривене релативно касно - шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека.
- Телевизијска серија "Холокауст" из седамдесетих година помогла је да људи широм свијета, нарочито на Западу, имају у свијест о Холокаусту - каже Марковић и додаје да су споменици у Југославији након Другог свјетског рата, такође, били борачки.
Он каже да је и у књизи Јелене Суботић "Споменици у источној Европи" објашњено да је на споменицима у Југославији најчешће писало "Овдје је окупатор убио антифашисте".
Марковић у прокламованој идеологији социјалистичке Југославије види разлог што се 75 година чекало на филм о страдању недужних људи у Јасеновцу, те додаје да ни на споменицима никлим послије Другог свјетског рата није писало да су то починиле усташе.
- За идеологију тог времена је било веома болно подсјећање на братоубилачки рат. Тадашње власти су говориле о окупаторима и неколицини домаћих издајника. Било је тешко прихватити да су супростављени народи водили братоубилачки рат између себе, али и између самих себе. Баш зато филм о Јасеновцу није снимљен раније - каже Марковић.
Према његовим ријечима, Хрвати су веома специфичан народ јер су дали огроман допринос фашизму, али и антифашизму, односно у вријеме Другог свјетског рата овај народ се "располовио".
- Игнорисање злодјела у Јасеновцу највише штети Хрватима јер су на тај начин одбацили своје истинске хероје. Ти хероји нису учествовали у Домовинском рату деведесетих година прошлог вијека, већ су изгинули на Сутјесци 1943. године, борећи се у јединицама Народноослободилачке војске. Да није кокетирања са усташтвом, највећи празник борбе у Хрватској била би Битка на Сутјесци - рекао је Марковић.
Он сматра да Србија мора агилније да ради на освјетљавању прошлости српског народа, па и злочина које је преживио у бурној историји.
- Неки пут то испадне катастрофално, као телевизијска серија "Немањићи", а некада је одлично, као што је случај са филмом "Дара из Јасеновца". Историјска вјеродостојност филма је без грешке јер је савјетник на изради сценарија био Мајкл Беренбаум, свјетски познат и цијењен проучавалац Холокауста - каже Марковић.