latinica  ћирилица
23/02/2021 |  13:19 ⇒ 16:59 | Аутор: СРНА

Како је Драгана Перковић Мартин спустила ровер на Марс? (ВИДЕО)

Српкиња Драгана Перковић Мартин била у Насином тиму стручњака задужених за радарске системе мисије слијетања ровера "Истрајност" на Марс, и то на локацију кратера названог по малој општини у Републици Српској - Језеро.
Српкиња спустила ровер на Марс (фото:  AP Photo / NASA/JPL-Caltech via AP) -
Српкиња спустила ровер на Марс (фото: AP Photo / NASA/JPL-Caltech via AP)

Драгана, која је ишла у основну школу и гимназију у Београду, завршила електротехнику на Малти, постдипломске студије завршила 2008. године на Универзитету у Масачусетсу, САД, ради у "Џет пропулжн лабораторији" /Jet Propulsion Laboratory/ посљедњих 13 година.

Након седмомјесечног пута до Марса и седмоминутног слијетања, ровер "Истрајност" /Perseverence/ се нашао на површини Марса.

Драгана је за РТС рекла да је њен тим био задужен за прављење радара који је производио податке брзине кретања возила до површине Марса и раздаљине возила од површине планете.

- Ми смо учествовали у тих седам минута терора. Ја сам водила тај тим и као један од систем-инжењера који су били одговорни за то како радар функционише у току слијетања - рекла је она.

Сада роверу, који се налази у кратеру Језеро, радар, на којем је Перковићева радила нешто више од осам година, више није потребан, пошто је након слијетања одлетио, а ровер на себи има други радар за научне податке.

Она је додала да ровер, који копа велику рупу на мјесту гдје је више од три милијарде година било воде, трагајући за доказима о некадашњем животу на Марсу, за сада није слао никакве значајне научне податке, али је послао једну дивну фотографију панораме приликом слијетања.

Према њеним ријечима, толико је хладно на Марсу да вода у течном стању не може да постоји тамо, пошто се температура креће око минус 50 до минус 60 степени.

Радио-сигнал са Марса до Земље путује 700 секунди, што је, каже она, скоро 12 минута, а један од главних циљева ровера је да пролази кроз кратер, да тражи мјеста гдје може да види занимљиве стијене.

- Људи на Земљи ће одлучити које су стене важне. Ровер неће бушити и копати једну рупу, већ много више. Када људи на Земљи одлуче да је нешто веома занимљив узорак, он ће бити процесован у роверу да се види од чега се састоји. Неки од тих узорака биће остављани у тубама за сљедећу мисију која ће доћи да их покупи и онда их лансира назад на Земљу, али мораћемо да сачекамо за то - додала је она.

Говорећи о сличностима и разликама између Земље и Марса, Перковићева је навела да је на Марсу атмосфера много "тања", него на Земљи, што је највећи изазов што се тиче слијетања на Марс, јер су стручњаци морали да креирају секвенцу која траје седам минута и која је потпуно аутоматска, јер кад једном крене слијетање, људи на Земљи само посматрају податке који се шаљу са Марса.

Она је навела да је уз ровер послат и хеликоптер, тако да ће први пут нека свемирска агенција покушати да подигне неку летјелицу на некој другој планети.

- Никада то нисмо покушали, ни помишљали да је то могуће све до ове мисије. Надамо се да ће моћи да фотографише ровер са неке висине. Искрено се надам да ће тај хеликоптер, ако буде радио како треба, можда моћи да посјети мјесто гдје се срушио наш радар и да нам пошаље неке слике - рекла је Перковићева.

Ово је пети ровер који је НАСА спустила на Марс, а мисија "Истрајност" је планирана да траје двије марсовске године, што је мало више од двије земаљске године.

НАСА планира да наредном мисијом допреми на Земљу узорке сакупљене у овој мисији.

Та нова мисија се очекује тек у наредних пет или више година.