Човић: БиХ без већине за предвођење законодавне и извршне власти
Човић, који је и предсједник ХДЗ-а БиХ, истакао је да су се у овој странци опредијелили да 2021. година, која није изборна, буде прилика да се доведе у ред све оно што није претходних година, а као приоритет навео је измјену изборног закодавства и реформе у вези са путем БиХ ка ЕУ.
- Мислим да алтернативе нема. Не желим ни размишљати шта би се догодило да у овој години не завршимо реформу Изборног закона и неке друге реформе које се везују за наш кандидатски статус са ЕУ - рекао је Човић за "Вечерњи лист".
Човић је навео да се о томе воде интензивни разговори на трагу споразума потписаног 17. јуна прошле године у Мостару.
Према његовим ријечима, у изборном законодавству има много техничких измјена које треба урадити, али је приоиритет да један народ не бира другом представнике.
- Једна група људи радиће на томе како ријешити питање избора чланова Предсједништва, а да оно буде прихватљиво за све. Увјерен сам да се Устав неће моћи промијенити јер немамо двотрећинску већину у парламенту - рекао је Човић.
Он је навео да су законске измјене могуће и потребне, те да очекује десетине побољшања Изборног закона како би се изборни процес у БиХ довео на стандарде који важе у ЕУ.
- Све се то мора завршити у овој години, те сугеришем и онима који мисле да могу некога преварити да то не раде јер могу изазвати несагледиве посљедице - поручио је Човић.
Он је са жаљењем констатовао да је БиХ 2018. године пропустила прилику да добије кандидатски статус за ЕУ.
- Након избора 2018. године и управо изигравања изборне воље једног народа, све је стало и добили смо хаос - рекао је Човић и упитао "шта је БиХ добила тиме што Бошњаци имају два члана Предсједништва БиХ".
Наводећи да та два члана Предсједништва БиХ не могу отићи у 70 одсто државе, Човић је констатовао да је то поразно.
- Ево видите, ових дана Бисера Турковић, министар иностраних послова коју сам уважавао, излази и коментарише првостепену пресуду за ратне злочине, што је незапамћено. Пише ноте самоиницијативно из свог кабинета - рекао је Човић, истичући да то нису институције БиХ.
Он је додао да сљедеће мјесеце треба искористити за испуњавање 14 услова ЕУ како би БиХ у другом дијелу године могла очекивати добијање кандидатског статуса и приближавање ономе гдје су данас Србија, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Албанија.
Када је ријеч о чињеници да на нивоу Федерације БиХ још нису спроведени резултати општих избора из 2018. године, Човић је поновио да то говори о неорганизованости система и неодговорности.
Он је подсјетио да су у међувремену дошли и локални избори и навео да је при томе причињена страшна политичка грешка, која је стратешки пројект једне од политика у БиХ.
- Именује се Централна изборна комисија БиХ мимо закона и процедура, те се онда њом управља као таквом из једног центра моћи, једне политике, једног кабинета - рекао је Човић и додао да прижељкује да у расправи о Изборном закону и другим прописима ЦИК буде потпуно деполитизован.
Говорећи о односима БиХ са Хрватском, Човић је оцијенио да су они одлични и да сваки дан постоји нови садржај у тим односима.
- Један дио можемо посматрати и као однос БиХ и Хрватске као државе и они су увијек отворени због питања која намеће, условно речено, политичко Сарајево, које жели да је њихово национално питање и питање БиХ, а није и не може бити - констатовао је Човић и додао да у Хрватској постоји потпуно разумијевање за положај Хрвата у БиХ.