![](../_bmp/malo-A.png)
![](../_bmp/veliko-A.png)
Потписан уговор за истражне радове на локацији Черкезовца
![Трговска гора Трговска гора - Фото: РТРС](../_FOTO/nwz/0680/068025.jpg)
Хрватска има обавезу збрињавања половине радиоактивног отпада из Нукеларне електране Кршко.
Уговор је потписан са заједницом понуђача коју чине Геотехнички студио, Геодетски факултет Универзитета у Загребу и Рударско-геолошко-нафтни факултет Универзитета у Загребу, објављено је на веб страници Фонда.
Уговор је потписан по спроведеном поступку јавне набавке за израду документације и спровођење активности за прибављање дозвола за изградњу Центра за збрињавање радиоактивног отпада.
Из Фонда наводе да ниско и средње радиоактивни отпад, који ће бити складиштен у Центру за збрињавање радиоактивног отпада, у првом реду потиче из Нуклеарне електране Кршко, те у мањем обиму из научно-истраживачких института, медицинских установа и индустријских постројења која у свом редовном раду користе изворе јонизирајућих зрачења.
Ријеч је о отпаду који ће се складишти искључиво у чврстом стању, док гасовити и текући отпад неће бити складиштени на дефинисаној локацији, наведено је у тексту.
Из Фонда тврде да се складишта радиоактивног отпада, у склопу Центра, планирају и развијају као сигурни објекти који не смију имати утицај на животну средину и људе.
Уз онемогућено цурење или зрачење отпада због агрегатног стања у којем се налази, било који облик утицаја на околину и људе спречава и низ баријера као што су челичне бачве у које се отпад пакује, армиранобетонски спремници у које се бачве пакују и запуњавају бетоном, те на крају и само противпотресно пројектована армиранобетонска грађевина, истичу из Фонда.
Основни циљ предвиђених истраживања је стицање потпуног и прецизног увида у геолошки састав и грађу терена простора локације предвиђене за изградњу Центра.
Истраживања ће омогућити вредновање и карактеризацију предметне локације за смјештај Центра, затим пројектирање грађевина/постројења за складиштење радиоактивног отпада и потребних инфраструктурних објеката, те дати све податке потребне за израду студије утицаја на околину и спровођење процјене утицаја захвата на околину.
Истражни радови ће се спроводити 19 мјесеци, а укључују геоистраживања, утврђивање хидролошких и хидрогеолошких карактеристика локације, те спровођење ограничених теренских истраживања у вези са стањем флоре и фауне, шумских екосистема, те кориштењем пољопривредног земљишта у непосредној околини локације.
У склопу истражних радова спроводиће се анализа фотограметријских аероснимака, сателитских снимака, те одговарајуће картографске документације, теренски истражни радови, геоелектрично сондирање, сеизмичка рефлексија и рефракција, томографска електрична мјерења, георадарско испитивање ужег подручја локације, тестирање водопропусности у бушотинама, петролошке и геомеханичке анализе стијена, трасирање, геохемијске анализе набушених стијена и подземних вода.
На основу свих спроведених истраживања биће израђен елаборат који ће садржати резултате свих спроведених истраживања у једној цјелини и сви резултати биће објављени и јавно доступни, наводе из Фонда.
Истовремено, из Фонда је најављено да је 26. јануара започео поступак претходног савјетовања за физичку заштиту и сигурност локације Центра за збрињавање радиоактивног отпада у оснивању.
Поступак траје до 2. фебруара.
Упркос противљењу грађана са обје стране ријеке Уне, као и представника локалних власти у сливу ријеке Уне у Републици Српској и Федерацији БиХ, Владе Унско-санског кантона, власти Републике Српске и БиХ, Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко" одлаже у касарни "Черкезовац" на Трговској гори, у хрватској општини Двор, на самој граници са БиХ.
Земљотреси који су данима дрмали Хрватску дали су случају "Трговска гора" нову димензију, а поготово јер се Петриња као епицентар земљотреса налази само четрдесетак километара од касарне "Черкезовац" и планиране локације за одлагање радиоактивног отпада.