Илија Гарашанин - визионар и министар
Залагао се и за савез балканских народа који би се заједно одупрли Турској.
Гарашанин је син трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног мјеста.
Каријеру је почео као официр 1837. и био је први старјешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је послије абдицирања кнеза Милоша 1839. морао у избјеглиштво.
По повратку у отаџбину од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дјела, до 1853. министар спољних послова, али је смијењен под притиском Русије иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.
Поново је постао министар унутрашњих дјела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић највише је његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића 1861. постао је шеф владе и дипломатије.
Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође водио је тајне преговоре о устанку са првацима Срба у БиХ, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.