Споразум о реадмисији миграната мртво слово на папиру (ВИДЕО)
Уочи новембарских избора прошле године, министар безбједности Селмо Цикотић и бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић у Исламабаду славодобитно су потписали Споразум и пратећи Протокол о реадмисији пакистанских држављана "заглављених" на мигрантској рути кроз БиХ. Између осталог - и масовном депортацијом ће рјешавати проблем који ескалира, обећали су тада. Прво најбројнијих - Пакистанаца! По истом моделу, покушаће да рашчисте и са Авганистанцима, затим Мароканцима, па Бахреинцима... Но, по повратку у Сарајево акте су предали страначкој колегиници Бисери Турковић, министарки спољних послова БиХ.
- Оригинални примјерци Споразума и Протокола достављени су МИП-у ради покретања поступка ратификације те похрањивања у збирку међународних уговора - рекао је Цикотић.
Дуже од два мјесеца "красили" су акти из Исламабада збирку у МИП-у и скупљали прашину. Тек када је јавно постављено питање о њиховој судбини, Турковићева је одлучила да покрене процес ратификације са мртве тачке. Нацрт одлуке је сачињен и средином јануара достављен Генералном секретаријату Савјета министара. Спреман је за сљедећу сједницу Савјета, најављену за четвртак, потврђено је у Секретаријату. Али комплексна процедура ратификације ту тек почиње.
Након што приједлог одлуке утврди Савјет, документ иде пред Предсједништво БиХ. Из Предсједништва пред посланике Представничког дома, а потом и пред делегате Дома народа. И тек када оба Дома бх. парламента прихвате Одлуку о ратификацији, поново се документ враћа пред Предсједништво које даје коначно зелено свјетло. Буду ли све институције вриједно "радиле" на ратификацији, као што је то био случај у МИП-у, посао би могао да буде окончан крајем године. И то на бх. страни, а у Исламабаду тек тада почиње.
- Пакистан ће ратификовати Споразум након што то ураде институције БиХ. Тај документ свакако треба потписати и предсједник државе. Дакле, то ће учинити предсједник Пакистана - поручили су из Амбасаде Пакистана у БиХ.
Посљедњи корак биће размјена ратификованих Споразума између земаља потписница. А када ће тај корак бити начињен, питање је на које ни потписник Споразума одговор не нуди.
- Како вријеме одмиче очито да се све више потврђују ријечи које је јавно изрекао бивши министар безбједности Фахрудин Радончић да у суштини међу неким политичким структурама, прије свега међу неким представницима СДА који врше битне функције, не постоји баш воља да се овај проблем ријеши - наглашава Сњежана Новаковић Бурсаћ, шефица Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ.
Ни домаће безбједносне службе ни за милиметар нису унаприједиле процес идентификације "безимених" придошлица, што је предуслов за депортацију. Игнорисале су чак и доказе о милионским износима које мигрантима у БиХ пристижу посредством банкарских трансфера. Не изненађује то стручњака за безбједност Џевада Галијашевића, који и не очекује да Споразум уопште ступи на снагу. Предубоке су, каже, везе и међусобне "обавезе" Пакистана и актуелне бошњачке гарнитуре власти. Још од ратних дана - финасирања, тајног наоружавања и обуке официрског кадра.
- Врло мало је аргумената да повјерујемо да је озбиљно ово што је политичко Сарајево урадило у вези са реадмисијом и повратком миграната. Прво, из Пакистана нама не долазе мигранти. Ми у ствари све вријеме имамо посла са терористима Ал Каиде и Исламске државе који су поражени у Сирији - тврди Галијашевић.
Како год - док је Турковићева "брижно" у министарској збирци чувала документе из Исламабада, придошлице су "текбирале" по сарајевском предграђу Блажуј, насрнуле чак и на полицију, уништавали аутомобиле... Претходно су у Отесу убили младића, а у Унско-санском кантону запалили шаторе, па тражили и добили нови смјештај. Шта је сљедеће?