Позитивно кретање БДП-а очекује се у другом кварталу ове године
- Неколико је ствари које на ово утичу, а то је, прије свега, чињеница да пандемија успорава раст БДП, али у првој половини године већи број грађана у цијелом свијету биће вакцинисан, што ће омогућити покретање оних привредних грана које су у врло лошем стању - рекао је Тегелтија.
Према његовим ријечима, чињеница је да је иза нас година коју ће БиХ завршити у минусу, те да је само питање статистике да ли ће пад БДП-а бити 3,5 одсто или 5,5 одсто, што су најпесимистичније прогнозе Међународног монетарног фонда.
- Оно што мене плаши, а што је искуство показало, јесте да друга година зна бити тежа од прве године кризе. Али, уколико савладамо пандемију у највећој могућој мјери, сва ова кретања требало би да буду веома позитивна - истакао је Тегелтија.
Предсједавајући Савјета министара је навео да је у БиХ, када је ријеч о борби против пандемије вируса корона, прихватљив степен ограничења за пословање привреде.
- Већина наших привредних грана нема велики проблем са мјерама које у овом тренутку имамо, а говорим, прије свега, о производним гранама. Наравно, када је ријеч о услугама, транспорту путника, авио-саобраћају, туризму, угоститељству и слично, те су гране у тешкој ситуацији и оне сасвим сигурно неће бити у бољој ситуацији у првој половини 2021. године, док значајан број људи не прими вакцину да би почео либералнији систем кретања - објаснио је Тегелтија.
Говорећи о неуспјеху аражмана са ММФ-ом, Тегелтија је нагласио да нема никаквог озбиљног разлога да се прави регистар рачуна физичких лица у Централној банци БиХ, те да овај услов није никаква економска норма.
- Питао сам шефа Мисије ММФ-а како ће помоћи грађанима БиХ тако што ће регистар пренијети са једног мјеста на друго и нисам добио одговор - напоменуо је Тегелтија.
Питање вођења регистра рачуна физичких лица, појаснио је Тегелтија за АТВ, дефинисано је законом о банкама и унутрашњем платном промету, који су усаглашавани са ММФ-ом прије неколико година.
- Оно што је врло важно, сваки пут у преговорима са ММФ-ом била су тешка економска питања, понекад неко политичко питање, али у суштини увијек је била ријеч о томе како ће изгледати закон о банкама, закон о раду, какве ће бити плате, пензије... Овдје се није тражило никакво питање озбиљних економских реформи - рекао је Тегелтија.
Тегелтија је изразио наду да ће превладати свијест да аранжман треба и ММФ-у и БиХ, те да би на прољеће могло доћи до повратка озбиљним преговорима и озбиљним економским реформама, без политичке приче.
Када је ријеч о европском путу БиХ, Тегелтија је навео да никада није говорио о датуму када ће БиХ добити кандидатски статус, те да су кључни комесари у Европској комисији рекли да су очекивања да је то прва половина ове године.
- Осим тога што БиХ треба да уради неке ствари да би добила свој кандидатски статус, лично мислим да Европска комисија и ЕУ треба да са мало више разумијевања гледају на позицију БиХ. Тих 14 услова добили смо у условима када је био велики отпор проширењу ЕУ, за вријеме претходног сазива Европске комисије - рекао је Тегелтија.
Он сматра да би добијање кандидатског статуса суштински послало поруку да се БиХ креће у добром правцу и вратило би пољуљано повјерење грађана БиХ према ЕУ.