latinica  ћирилица
18/01/2021 |  09:44 | Аутор: СРНА

Лазић: Останак Машовића значио би дефинитивни крај тражења несталих Срба

Бошњачки члан Колегијума директора Института за тражење несталих БиХ Амор Машовић неће отићи из Института док у потпуности не реализује циљ бошњачке политике да "намири" 8.370 жртава, колико их је наведено на плочи на улазу у Поточаре, рекао је предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић.
Вељко Лазић - Фото: Глас Српске
Вељко ЛазићФото: Глас Српске

- Останак Машовића у Институту значио би и дефинитивни крај тражењу и идентификацији несталих Срба - оцијенио је Лазић за "Политику".

Он је навео да Машовићеву доминацију над процесом тражења несталих потврђује и чињеница да се већ годинама пронађе и идентификује само по једна жртва српске националности, због чега је разумљива агонија српских породица које траже своје сроднике и зато подржава захтјев за реконструкцију Института или преношење тог процеса на ниво ентитета.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је за "Политику" да би Међународна комисија морала да реагује на изјаву Машовића да "не признаје Србе као жртве, него само као нестале" и подсјети га да би "морао да испоштује бар закон којим је регулисан његов радноправни статус".

Којић је нагласио да је Машовић овом изјавом потврдио дванаестогодишњу дискриминацију у процесу тражења припадника српског народа и указао да уз подршку својих "ментора" из Сарајева, чију политику и проводи, не жели да оде са позиције "вјечног директора", иако је стекао услове за пензију.

- Очигледно је да Бошњаци не уважавају законе и раде оно што желе и хоће,а са друге стране Србима се не дозвољава да остварују права која су им загарантована законом и уставом - рекао је Којић.

Он је указао да је процес тражења српских жртава практично заустављен још 2008. године, када је са ентитетског прешао у надлежност Института за тражења несталих БиХ и подсјетио да је онда када се процесом тражења несталих бавила посебна комисија Српске пронађено више од 4.000 српских војника и цивила.

"Политика" наводи да Српска двије деценије након рата тражи 1.652 несталих, а да је потпуни застој у тражењу посмртних остатака посљедица опструкције Института за тражење несталих лица БиХ и понижавајућег односа према несталим припадницима српског народа.