latinica  ћирилица
12/01/2021 |  12:34 | Аутор: СРНА

Мајкић: Oд 2016. године нема извјештаја о стању безбједности у БиХ

Српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић упозорила је данас да је парламент 2017. године задњи пут разматрао извјештај о стању безбједности и то за 2016. годину.
Душанка Мајкић (Фото: D.S/klix.ba) -
Душанка Мајкић (Фото: D.S/klix.ba)

Према њеним ријечима, то показује да парламентарне комисије за одбрану и надзор над Обавјештајно-безбједносном агенцијом не раде како треба и да сви треба да се замисле над тим.

Мајкићева је министру безбједности у Савјету министара Селми Цикотићу поставила питање зашто од 2016. године Парламентарној скупштини БиХ нису достављене информације о стању безбједности у БиХ.

- Незамисливо је било да једна година прође, а да за претходну годину Министарство безбједности не поднесе информацију о стању безбједности у БиХ - казала је Мајкићева.

Она је констатовала да, с обзиром на то, не чуди што је мигрантска криза у БиХ у фази у којој јесте.

Мајкићева је од Цикотића затражила и одговор на питање зашто још није формирана заједничка контакт тачка за сарадњу са Европолом.

Одговарајући на постављена питања, Цикотић је рекао да је након његовог ступања на дужност Министарство безбједности у Савјету министара приступило изради информација о стању безбједности у БиХ за 2018. и 2019. годину.

Према Цикотићевим ријечима, ове информације су 18. децембра достављене Савјету министара, након чега је Генерални секретаријат Савјета министара затражио допуну материјала и мишљење Канцеларије за законодавство.

- Чим мишљење буде достављено, информације иду Савјету министара на разматрање и усвајање, након чега ће бити достављене Парламентарној скупштини - рекао је Цикотић.

Он је рекао да је са министром унутрашњих послова Републике Српске Драганом Лукачем договорио механизам директног достављања информација потребних за информације о безбједности које сачињава Министарство безбједности.

Када је ријеч о контакт тачки БиХ са Европолом, Цикотић је навео да је то питање ријешено у смислу досљедне примјене документа које је БиХ у децембру потисала са Европолом.

Коментаришући добијене одговоре, Мајкићева је констатовала да је њено питање било када ће почети пресељење контакт тачке са Европолом на локацију Трг БиХ један.

Она је назавала апсурдним то што је информација о безбједности упућена на давање мишљења Канцеларији за законодавство.

Одговарајући хрватском делегату Марини Пендеш на питања у вези са мигрантском кризом у БиХ, Цикотић је рекао да је Савјет министара 16. децембра усвојио информацију Министарства безбједности са планом мјера и активности за ефикасно управљање мигрантском кризом.

Према његовим ријечима, информација садржи седам приоритета и за њено спровођење предвиђено је 215 милиона КМ, од којих два милиона из буџета, 190 из донација и остатак као комбинација буџета и донација.

Међу приоритетима су, између осталог, јачање Граничне полиције БиХ у сврху боље контроле границе с циљем спречавања илегалних миграција, нови прихватни центри за мигранте, враћање миграната у матичне земље, као и јачање капацитета за азил.

Цикотић је рекао да је Гранична полиција с циљем спречавања илегалних прелазака границе остварила добру сарадњу са надлежним институцијама Црне Горе и Србије, те да је предвиђено кадровско и материјално јачање Граничне полиције БиХ.

Он је подсјетио делегате да су на основу одлуке Предсједништва БиХ 4. новембра БиХ и Пакистан потписали споразум о реадмисији и додао да ће делегати тај споразум добити када дође на ратификацију.

Коментаришући добијени одговор, Пендешева је констатовала да Министарство иностраних послова у Савјету министара и ресорни министар Бисера Турковић не раде добро јер тај споразум још није достављен парламенту.
/наставиће се/сс/бм/жд/аб