Латиновић: Опстанак Срба у БиХ може да штити једино сопствена држава
Латиновић је истакао да је геноцид, који је над Србима извршила Независна Држава Хрватска за вријеме Другог свјетског рата, оставио трајан печат у њиховом схватању да једино сопствена држава може да им сачува опстанак, што је на заласку Југославије имало пресудан значај у стварању Републике Српске.
- Први корак ка стварању Републике Српске било је оснивање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године. Она је основана као резултат уставног пуча који се десио у Скупштини БиХ средином октобра 1991. године, односно нелегалног заказивања наставка сједнице на којој су СДА и ХДЗ донијели Декларацију о суверености БиХ - рекао је Латиновић.
Он је подсјетио да су српски посланици из свих странака, њих 83 од 86, напустили Скупштину БиХ и најавили да ће основати своју скупштину, на нивоу персоналне аутономије, уколико донесене одлуке не буду повучене за десет дана.
- Дакле, Срби су формирали своју Скупштину, као посљедњу одбрану. Скупштина је 24. октобра 1991. године донијела Одлуку о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији и Одлуку о расписивању и спровођењу плебисцита српског народа у БиХ - навео је Латиновић.
На другој сједници, одржаној 21. новембра 1991. години, Скупштина српског народа у БиХ донијела је Одлуку о територијама општина, мјесних заједница и насељених мјеста у БиХ која се сматрају територијом савезне државе Југославије.
Латиновић је напоменуо да је на четвртој сједници, одржаној 21. децембра 1991. године, донесена Одлука да се приступи формирању Републике Српске БиХ, а у складу са резултатима плебисцита српског народа у БиХ, одржаног 9. и 10. новембра 1991. године.
- Скупштина српског народа у БиХ усвојила је Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ 9. јануара 1992. године. У Декларацији је речено да се Република налази у саставу савезне државе Југославије, као њена федерална јединица, а да ће се територијално разграничење са политичким заједницама других народа БиХ извршити мирним путем и договорно - рекао је Латиновић.
Говорећи о историјским приликама након Другог свјетског рата, Латиновић је навео да је, иако је поднио највеће жртве за њено стварање, српски народ у социјалистичкој Југославији имао далеко мању улогу од оне у југословенској краљевини.
Такво стање, навео је Латиновић, имало је одраз и у БиХ, у којој су након увођења муслиманске нације, систематски, прво државна безбједност, затим цијела полиција и на крају виша власт предате у муслиманске руке.
БиХ је, тврди Латиновић, претварана у матичну републику Муслимана, што је посебно долазило до изражаја у постепеном декомпоновању југословенске федерације.
- С обзиром на то да су посљедњим југословенским уставом републике дефинисане као државе, комунистичка власт радила је на томе да БиХ претвори у матичну републику, односно државу, нове муслиманске нације. Управо у социјалистичкој Југославији православни Срби изгубили су релативну већину у укупном становништву БиХ, коју су имали на свим пописима од 1851. до 1961. године - напоменуо је Латиновић.
Он је навео да су Муслимани први пут постали релативна већина 1971. године, док је број Срба на посљедњем попису 1991. године пао на свега 31,4 одсто укупног становништва БиХ.
- Ипак, Срби су у нечему задржали преимућство. Према попису из 1981. године, површина насеља у којима су чинили апсолутну већину износила је 53,3 одсто територије БиХ, а домаћинства чији се старјешина изјаснио као Србин располагала су са 51,4 одсто приватног земљишног посједа у овој републици - рекао је Латиновић.
Он указује да се може закључити да је Република Српска основана због тога што су представници муслиманског и хрватског народа, кршећи Устав БиХ, прегласавали представнике српског народа и наметали им сопствене одлуке о будућности БиХ.
Таква мајоризација, тврди Латиновић, довела је српски народ у подређен положај у односу на друга два народа и пријетила даљем угрожавању његових националних права, што је могло да доведе и до губитка државе и слободе, а тиме и до понављања геноцида из Другог свјетског рата.