Ђурић: Српска и њен празник су предуставне категорије у односу на Устав БиХ
- Што се тиче правног резоновања Уставног суда БиХ и дискриминације коју је тобоже пронашао у 9. јануару, па много је већа дискриминација у самом правном резоновању Уставног суда, јер истом аргументацијом није прихватио за дискриминаторски празник 1. март /дан независности БиХ/. Посланици из Републике Српске су покренули тај поступак и Уставни суд БиХ је то одбио - подсјетио је Ђурић.
Он је навео да, ако се неки празник прославља, то никоме не умањује никаква права, али је проблем у томе што је Уставни суд БиХ у својој одлуци резоновао да "Бошњаци и Хрвати као конститутивни народи нису учествовали у одлучивању о том празнику".
Према његовим ријечима, тај празник је предуставна категорија у односу на конекст Устава БиХ.
Он сматра да су и историјски и правно посматрано Српска и њен празник, који год то празник био, предуставне категорије у односу на уставно правни поредак БиХ и ту не може ништа да буде спорно.
Ђурић је навео је БиХ по Дејтонском споразуму држава која је задржала свој међународно правни континуитет, али да преамбула Устава каже "са измијењеном уставном структуром".
- Значи, БиХ, уставно-правно гледано није она држава која је прогласила независност од Југославије. Међународно–правно је она задржала континуитет, мада је питање велико шта она од тог континуитета уопште има међународно правно, јер у том периоду, док није избио рат, није заључила ниједан уговор као независна држава у смислу међународног права - рекао је он.
Ђурић је појаснио да је у контексту Уставног права, то потпуно измијењена и нова држава.
Он је напоменуо да празник сам по себи не може бити дискриминаторски, а да је намјера да се таквим представи и оспори само политика и наметање голе силе.
Ђурић је указао да су са политиколошко, социолошко, филозофске димензије изузетно занимљиви примјери празновања у Квебеку у Канади, Каталонији у Шпанији, Белгији, Уједињеном Краљевству.