Џонсон: Финансијске услуге - слаба тачка споразума

Џонсон је у интервјуу за Сандеј телеграф рекао да се противи оптужбама да је тражио немогуће у постизању трговинског споразума који је омогућио одступање од стандарда ЕУ.

Он је навео да се сматрало да нема шансе да се постигне слободна трговина са ЕУ без увлачења у њихову регулаторну или законодавну орбиту.

Иако би се услужне индустрије, што чини главни дио британског извоза у ЕУ, могле суочити са потенцијалним регулаторним или другим нецаринским баријерама, Џонсон је рекао да је остварен приступ за правнике, адвокате, па и за дигиталну индустрију.

Када је ријеч о финансијским услугама, Џонсон сматра да споразум можда не иде толико далеко колико би жељели.

У споразуму постоје мјере за могуће наметање царина ако се Уједињено Краљевство значајно одвоји од постојећих стандарда.

Џонсон је рекао да конзервативни посланици који размишљају о Брегзиту ово не би требало да сматрају превише рестриктивним.

Он је додао и да је "мало вјероватно" да ће Велика Британија увести сопствене царине, да царине које би, евентуално, увела ЕУ морају бити "сразмјерне и одобрене од стране арбитра".

Уколико би се то редовно дешавало, Велика Британија би се вратила на трговинске улове Свјетске трговинске организације.

Међутим, рекао је Џонсон, Велика Британија може и кренуће својим путем у неким областима, спомињући као једну идеју појам тзв. слободних лука, зона са ниским порезом, за које заговорници кажу да јачају привредни раст, али за које се, такође, каже да помажу утају пореза. Слободне луке постоје унутар ЕУ, мада уз одређена ограничења, подсјећа "Гардијан".

Он је навео да Влада сада жели да види шта још може да унаприједи. "Не желимо да се разликујемо само да би се разликовали. Али, желимо да урадимо ствари другачије тако гдје је то корисно за британски народ", рекао је Џонсон.

Доњи и горњи дом разматраће 30. децембра трговински споразума, односно прије 1. јануара када истиче прелазни период.