

Похвала СЗО Клиници интензивне његе УКЦ Српске (ВИДЕО)

- Када је на ове наше просторе стигла пандемија вируса корона, СЗО је трагала за моделима како да помогне земљама у развоју, у транзицији и које немају интензивну медицину на довољно високом нивоу. Дошавши до нашег чланка у којем смо публиковали студију из области интензивне медицине, из СЗО-а су нас потражили и посјетили, рекао је проф. др Ковачевић.
Модел који су развили са Мејо клиником из САД послужио је као модел едукације за простор бивше Југославије.
- Само након шест мјесеци након иницијалне посјете СЗО, посјетили су и УКЦ и поприлично су имали шта да виде, односно били су доста изненађени како смо се организовали, како је болница преуређена, па до тога колика је стопа преживљавања пацијената у критичном стању. То им је дало зелено свјетло да нас могу прогласити за центар изврсности - додао је Ковачевић.
У моменту посјете делегације СЗО, проценат пацијената који су изашли са интензивне његе био је између 40 и 50 одсто, што је висок проценат ако знамо да је БиХ земља у транзицији, неразвијена и да у цијелој земљи постоји само један центар са јединицом интензивне његе трећег нивоа, а то је у УКЦ Републике Српске у Бањалуци.
Тренутно у УКЦ Српске у Клиници интензивне медицине за нехируршке гране ради шест љекара субспецијалиста, док су још двоје љекара на субспецијализацији. Тај број у земљама у окружењу имају још једино Универзитетска болница у Загребу - Ребро и Универзитетски клинички центар у Љубљани.