Каран: ЕУ разумије заштиту колективитета и федерални облик државног уређења
- Жозеп Борељ, Каталонац - Европљанин и високи представник ЕУ за спољну политику, дао је интервју за Независне новине у коме је, поред осталог рекао: ...'БиХ јесте врло сложена држава. Она је заједница различитих, па не могу рећи националности, јер је то 'национално' увијек с неким негативним призвуком. Рећи ћу да је то држава с различитим идентитетима. Ми у ЕУ на то гледамо из перспективе локалних заједница и грађанства радије него неког националног идентитета. Имате доста ствари које треба да превазиђете. Наравно да идентитет треба чувати, али он је плурална категорија'.
Борељ наставља: 'Ја сам Каталонац, Шпанац, Европљанин. Све су то моји идентитети. И они нису међусобно супротстављени. Нема ту ништа спорно. Идентитет може имати више слојева... Не смета да будем Каталонац, Шпанац, Европљанин. Исто као што не смета да неко буде Хрват, Србин или Бошњак... Европа не поништава никакав идентитет...'", навео је Каран у ауторском тексту за Срну.
Он је нагласио да су у дијелу Федерације БиХ у цијелом интервјуу, а посебно цитираном сегменту, пронашли само ријеч "грађанства" и протумачили га кроз призму потребе стварања унитарне БиХ као "јединог демократског облика".
- Борељ, Каталонац, ипак, рекао је нешто сасвим друго, што унитаристички оптерећено ухо не може да чује. Покушај промјене политичког система демократијом грађанског типа, демократија и демократски процеси схваћени у класичном смислу, на примјеру БиХ, попримају обиљежја само БиХ својствена - истакао је Каран, који је универзитетски професор.
Он је појаснио да циљ демократије неспорно јесте да се према свим људима односи једнако, афирмише метод убјеђивања аргументима и компромис, претпоставља постојање разноликости у друштву, равноправност, гарантује основне слободе, демократија врши обнову друштва кроз друштвено и генерацијско обнављање власти.
Каран је подсјетио да се идеја да обични људи треба да имају удјела у одлукама које утичу на њихов живот појавила још у Грчкој гдје је први пут уведена демократија и као појам, као начело политичког уређења, као начин политичког живота и као друштвену праксу.
- Ипак, тај појам попримио је различита значења. Неки политички системи желе да прогласе како су демократски без обзира на стварно стање, свако друштвено уређење одређује свој модел демократије, и на крају нема јасних критеријума по којима би се идентификовале праве од квазидемократија - истакао је Каран, упитавши да ли може позивање на демократију бити и фактор нестабилности друштва?
Он је упитао и може ли грађанска, општа демократија, народна, посматрана кроз призму индивидуалних слобода и права, политичких превасходно, бити истовремено ограничавајућа демократија, може ли демократија бити лажна претпоставка о једнакости, негација природне неједнакости у вјештачка једнакост, те како то изгледа на примјеру БиХ?
- Сложене државне заједнице захтјевају сложен демократски идентитет и легитимитет који одговара таквој, сложеној вишезначној структури државне организације. Поред индивидуалног, грађанског, појединачног, личног, легитимитет етничко-конститутивног дијела сложене заједнице се појављује као самостални политички субјект, са самосталним политичким захтјевима. Располућеност, двојност човјека-грађанина и човјека-припадника народа, етноса, посматрамо кроз призму демократије као најбољег израза индивидуалних и колективних права и слобода - појаснио је професор Каран.
Дакле, додао је он, вишезначно сложена држава поред грађанина има и колективитет који такође захтјева своје демократско представљање кроз политичке институције.
- Грађанин нема екслузивитет на апсолутно демократско представљање - он нема ни капацитет апсолутног представљања и себе као појединца и колективитета чији је и сам члан. Заклињући се на своја неотуђива индивидуална права, не смије их истовремено одузимати својој другој половини, друштвеној, политичкој, државној, колективитету као онтолошком субјекту сложене државне заједнице, чија сложеност има особине мултинационалности, мултикултуралности.
Колективитет се представља сам и не тражи реализацију својих, колективних интереса посредним путем, при чему артикулација колективитета јесте и уставна категорија, есенцијални елемент, не придодат, већ оригинаран - истакао је Каран.
Он је указао да одузети то право колективитету, одузимање је стуба, основа државне структуре на којој почива и опасност за сам опстанак државе, те стварање "потребе" изналаска других рјешења самопотврђивања, националног освјештења до државног уобличења.
- Данас, напад на Републику Српску се одвија интензивирањем позива на 'демократију' као посљедњим адутом, 'хитног демократског преструктурирања /не/демократске БиХ'. А 'недемократско' су: два ентитета, три народа, компромис као политички начин доношења одлука, ентитетско гласање и уопште паритет у ентитетско-етничком представљању у заједничким инстутуцијама, законодавним прије свих, паритет у саставу и доношењу одлука свих институција БиХ, представљање народа у посебном дому Парламентране скупштине БиХ, уставна заштита виталног националног и ентитетског интереса народа и ентитета. Ова уставна 'недемократска' одређења постају и антиевропска при чему се дневнополитички ова два појма поистовјећују - појаснио је доктор правних наука.
Алтернатива "угрожености" демократских права грађанина, "тиранија колективитета", опструкција функционисања државе, истакао је он, наводе на "потребу" демократизације друштва грађанског типа, један човјек - један глас, као једино исправном демократском друштвеном систему.
- Учешће колективитета поред грађанина у политичком животу се сматра недемократским чином, анахронизмом, противником модерне Европе и европских вриједности, разлогом нефункционалне државе са недовољним међународним субјективитетом, при чему је израз колективитета било које врсте непожељан. Наравно, форма опште демократизације друштва и позивање на демократију омеђену општим принципом 'један човјек један глас', позивање на заштиту људских права и слобода, усаглашавање са релевантним конвенцијама о људским правима, одлукама међународних тијела која штите људска права, политичка посебно, олакшање европског пута, јачање државних компетенција, посебно њеног међународног субјективитета, биле су аргументи, искључиво грађански опредјељених политичких снага, које представљају 'алтернативу' етничко-ентитетској демократије у искључивој варијанти - нема демократије /грађанске/ уз присуство етничке и обрнуто - појаснио је професор Каран.
Према његовим ријечима, унитарна и унитаристичка виђења сматрају да Устав БиХ није одраз демократских достигнућа и кочница су даљег пута БиХ према модерној Европи.
- У недостатку ваљане политичкоправне аргументације, а у намјери критике етно-ентитетских основа државног уређења, као идеално се чини позивање на демократију при чему се етно-ентитетско представља као недемократско у основи - навео је Каран у ауторском тексту за Срну.
Он је нагласио да призивање демократије и заштите људских права и слобода само поједница /грађана/ су класично централистичке и унитаристичке претензије, које потичу из редова најбројнијег народа, док пракса, међутим, потврђује да није ријеч о процесу демократизације него о стварању услова за мајоризацију.
- Теза 'један човјек један глас' није гаранција равноправности и немогућности касније мајоризације, напротив, ова врста формалне демократије може да се изроди у тиранију већине. Према томе, ни улазак у европске интеграције не може бити усмјерен на грађанина као субјекта тог европског пута, са игнорисањем колективног. То је сасвим погрешан пут - констатовао је Каран.
Коначно, истакао је он, ЕУ разумије заштиту колективитета као спецификума појединих њених чланица или кандидата као нешто што се треба уважавати, као и њихов сложени, федерални облик државног уређења као једини могућ.
- Европа препознаје вриједности и тековине кроз које је и сама прошла и изнова пролази. Ето, то је рекао Борељ - поручио је Каран.