"Лицемјерно је говорити да су Срби нестали, зна се ко их је заробио и убио"
Благојевић је нагласио да је охрабрујуће што ће након 25 година породице убијених Срба на подручју Возуће, чији су посмртни остаци јуче пронађени на локалитету Каменице, моћи преузети тијела најмилијих и тражити одговорност за њихове убице.
Он је осудио устаљену праксу да се посмртни остаци Срба са подручја Возуће проналазе у зимском периоду, изразивши бојазан да ће временски услови пролонгирати њихову ексхумација или да ће се на други начин манипулисати.
Благојевић је подсјетио на 2017. годину када је девет ексхумираних тијела Срба са локалитета Подсјелово накнадно измјештено у ровове у покушају да се имплицира да су погинули током борбених дејстава, и на тај начин прикрије ратни злочин.
- Нису они нестали. Нестали су они који су страдали на одређеном локалитету у покрету током борбених дејстава. У Каменици је све познато - рекао је Благојевић.
Према његовим ријечима, иритира и чињеница што су у очигледном покушају да се умањи медијска пажња тијела пронађена у току предизборне кампање.
Тужилаштво БиХ саопштило је јуче да су на локалитету Гостовић у мјесту Каменица у општини Завидовићи пронађени посмртни остаци за које се претпоставља да припадају жртвама српске националности са подручја Возуће.
На основу иницијалних информација постоје претпоставке да је ријеч о жртвама српске националности са подручја Возуће за којима се дуго трага, а тачан идентитет биће утврђен ДНК-а анализом, наведено је у саопштењу Тужилаштва БиХ.
Процес ексхумације на овом локалитету започет је према налогу Тужилаштва и уз наредбу Суда БиХ и биће настављен и наредних дана.
Срби из Возуће протјерани са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна", према директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена.
Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања, потпомогнуто њиховим јединицама за брза дејства као и пакистанским контингентом "међународних мировних снага".
Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага. Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.