Велики број арбитражних спорова односи се на ФБиХ (ВИДЕО)
Због Коксаре Лукавац, Прамод Митал и његова породица почетком прошле године тужили су Босну и Херцеговину, позивајући се на раније закључени Споразум између БиХ и Индије о унапређењу и заштити инвестиција.
Тузлански кантон и Влада Федерације тај дуг не признају.
Гикил, односно након пререгистрације у октобру прошле године Коксара Лукавац није у проблему само због прекида снабдијевања репроматеријалом, жељезничком пругом преко Јабланице, која је због поплава у октобру била у прекиду скоро четири мјесеца.
И прије тога, биљежили су губитке од 60 милиона. Притом, у односима Владе Федерације и бошњачке тројке са СДА, Владом Тузланског кантона и општином Лукавац нема комуникације.
О томе се у Федерацији већ мјесецима ћути и ријетко говори, посљедњи пут у новембру прошле године...
- Желимо са власницима и са Владом искомуницирати ту ствар, да донесемо најбоља рјешења - рекао је Един Делић, начелник општине Лукавац у изјави за ФТВ у новембру прошле године.
Ермин Халиловић, предсједник Синдиката ГИКИЛ-а истакао је за ФТВ, такође у новембру прошле године, да овај привредни субјект трпи велике губитке.
Колики су губици због прекида жељезничког транспорта и пруге у Јабланици нисмо успјели сазнати, јер на телефонске позиве у управи ГИКИЛ-а, нико није одговарао.
Да ли је Коксара затворена? Адвокат овог предузећа Фаик Мухић тврди да су након кризе наставили да раде.
Не зна у којој је фази арбитражни поступак по тужби Митала.
- У том предмету, оно што је битно и кључно јесте да Коксара није странка у поступку. Тужена је држава. Ми не учествујемо, нити имамо сазнања у којој фази је тај поступак - навео је Мухић.
Одговор у којој је фази поступак нисмо добили ни у Правобранилаштву БиХ, због одсуства предметног правобраниоца.
Но, оно што је јасно и у случају Митала, али и Вијадукта јесте да је БиХ страна у поступку, због постојања споразума и са Индијом и са Словенијом о унапређењу и заштити инвестиција. Свима је то јасно, осим бошњачком политиканству и тзв. "Тројки".
Како ће се СДП и врхушка бошњачке тројке односити према проблему када спор Митала од најмање 800 милиона стигне на наплату?
Притом, није било спорно када је Савјет министара прошле године у два наврата одобрио новац за правни тим, као 400.000 евра за тај арбитражни спор, а да гаранције да ће исход бити у корист БиХ не постоје.
- Ја бих волио да Федерација добије због људи који живе у ФБиХ, али имајући у виду како те арбитраже раде и како се намјештају и како прво купе наше људе који треба да се боре, нисам сигуран да ће се добро провести. А шта онда? - упитао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
На то питање одговор би морали имати они којима су уста пуна БиХ, али очито не и онда када би требало да станеу иза Републике Српске и преузму властите обавезе.
А те обавезе засноване су на споразумима о унапређењу и заштити инвестиција, које је БиХ закључила са бројним државним заједницама, па и Индијом, и Словенијом.