Амфилохије-човјекољубац и богољубац (ВИДЕО)
Педесет хиљада људи га је пратило како би указали на неправедност коју би са собом могао донијети Закон о слободи вјерописповијести, о којем се мјесецима причало.
Слушали су га и поштовали, тражили од њега благослов, позивали за кума, вјеровали му, уздали се у његову мудрост и вољели га неизмјерном љубављу. Из те љубави народ му је дао још једну титулу – архиђедо.
Рођен је на Божић 1938. године, од оца Ћира и мајке Милеве у Барама Радовића у Доњој Морачи.
Лозом је и потомак чувеног војводе Мине. Након осмољетке у родном крају, завршава Богословију Светог Саве.
Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године, упоредо је студирао и на Филозофском факултету.
Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гдје је магистрирао, а у Атини је докторирао.
Професор на Богословском факултету у Београду постао је седамдесетих година, а у два наврата био је и декан.
Важио је за једног од најобразованијих епископа у свијету. Написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски, користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.
Владика банатски постаје 1985. гдје архипастирује до 1990. године када се враћа у Црну Гору, на трон архиепископа цетињских и митрополита црногорско-приморских.
Народ говори да је у посљедњих 30 година, колико је митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више стотина храмова и манастира. Молитвеном упорношћу народ је вратио у окриље цркве и мирио неизмирено.
У сталном ходочашћу, у вољеној му земљи и с вољеним народом, ни њега није заобишла зла ћуд вируса корона.
Од 6. октобра лијечен је у Клиничком центру Црне Горе. Ту је и изговорио једну од посљедњих бесједа.
Након што је побиједио вирус корона, уснуо је у Господу 30.октобра. Вратио се својој кући одакле је тридесет година водио Цркву Христову и вјерни народ.
Народ за вољеног митрополита, духовну громаду, већу од Дурмитора, каже да је Црна Гора изгубила великог човјека, духовника, вођу, филозофа и књижевника.
С народом ће увијек остати у молитвама и пјесмама, баш према пророчкој мисли великог владике Петра Другог Петровића Његоша "Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити".