УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДУ У ЈАСЕНОВЦУ

Хрватска треба да прихвати историјску одговорност за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима који је у Другом свјетском рату починила Независна Држава Хрватска, наводи се у Декларацији усвојеној данас у Бањалуци на Петој међународној конференцији о Јасеновцу. Декларацијом се захтијева да се у Хрватској, БиХ, Републици Српској и Србији одреди исти дан као знак сјећања на жртве геноцида у НДХ и да садашње хрватске власти утврде и у разумном року исплате праведну одштету жртвама и њиховим потомцима. Учесници су затражили и да се у цјелини сачува и одржава као споменик жртвама јасеновачки комплекс концентрационих логора, те да се проведе програм заштите и уређења Спомен-подручја Доња Градина, који је наставак пројекат о њеном уређењу из осамдесетих година прошлог вијека. Пета међународна конференција о Јасеновцу закључила је да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у НДХ смишљен и планиран геноцид, онако како је дефинисано Конвенцијом УН о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године. "Приликом провођења овог геноцида само у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора је мучено, пљачкано, силовано и потом убијено 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома", наводи се у Декларацији. У овом документу истиче се да је НДХ била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за истребљење дјеце, гдје је у Старој Градишци, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу, те Горњој Ријеци код Крижеваца и Лобограду према непотпуним истраживањима страдало 42 791 српско дијете, 5 737 ромске и 3 710 јеврејске дјеце. Учесници су истакли да је злочин геноцида у НДХ по својим размјерама најближи холокаусту који је у Нацистичкој Њемачкој извршен над Јеврејима. Члан Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић рекао је да ће Декларација бити послана парламентима свих земаља, а међу првима, земљама насталим распадом бивше СФРЈ. "Не знамо да ли ће их парламенти тих земаља одмах усвојити, али ако узмемо примјер сличне декларације коју су донијели Јермени о геноциду над њима из 1915. године, коју су неки прихватили тек прошле године, онда вјерујем да ми нећемо толико дуго чекати", рекао је Живановић. Он је додао да се доношењем ове декларације жели скренути пажњу не само парламентима свих земаља, него и свијету у цјелини, да је на овом терену почињен грозан и смишљен злочин државе НДХ која је ставила ван закона Србе, Јевреје и Роме. "Иако су многе земље имале податке о овим злочинима, о њима се до сада ћутало, прије свега зато што о томе ништа није говорила бивша Југославија. Доношењем ове декларације сврставамо се у мали број оних земаља које су дигле свој глас против почињеног злочина", рекао је Живановић. Према ријечима преживјеле логорашице Јасеновца Добриле Кукољ, данас се први пут поставља питање одштете преживјелим логорашима и породицама жртава које треба да ријеши Хрватска, која никад није признала злочин који је учињен. "Република Хрватска не признаје да је насљедник НДХ, по нашој тужби Хрватској послали смо жалбу УН да се размотре питања људи који су преживјели те страхоте, мада се то новцем не може исплатити", рекла је Кукољ. Она је изразила захвалност предсједнику РС Милораду Додику на подршци да се режира филм о истини о Јасеновцу који треба да оде у свијет. Учесници Пете међународне конференције о Јасеновцу данас ће посјетити и Спомен-подручја Доње Градине и Јаеновца.