Венеција: Филм "Оаза" најбоље европско остварење
У свом образложењу за награду жири је записао:
- "Оаза" је прелијепо снимљен и веома поетичан филм, и једногласно је био наш избор за носиоца ове награде. Икићева "Оаза" је њежна и дубко потресна, али истовремено и је и чист, бескомпромисан поглед на живот и љубав групе младих људи са посебним потребама у државној институцији. Редитељ своје глумце-натуршчике третира с великом пажњом и великим поштовањем, а они му узвраћају изузетно снажном и природном извођењем. Сценарио је савршено структурисан, а фотографија пружа предивне, упечатљиве призоре. Ово је филм који се мора видјети у биоскопу, и можда је најједноставније да просто кажемо да једва чекамо да га поново гледамо што је прије могуће - истакао је венецијански жири.
Успјех редитељ Ивана Икића на 77. Мостри утолико је већи што италијанске власти због пандемије њему и екипи филма "Оаза" нису, нажалост, дозволили да дођу у Венецију на премијеру и да овај изузетни филм представе медијима и публици.
Како истиче Икић уз радост о награди, успјех његовог филма већи тиме што у филму млади корисници дома - Валентино Зенуни, Тијана Марковић и Маријана Новаков нису глумили себе, већ фиктивне, веома комплексне ликове.
Оим штићеника дома у "Оази" играју Горан Богдан, Маруша Мајер, Драгиња Вогањац...
Продуценти "Оазе", Милан и Марија Стојановић посебне честитке упутили су главним глумцима - дјeвојкама и младићима из Дома за дјецу и младе са посебним потребама Сремчица, који су се већ учешћем у овом филму изборили за дјелић пажње коју заслужују.
- Због тога смо и правили овај филм. Надамо се да ће ускоро наши млади глумци моћи да путују на неки од фестивала и да непосредно доживе реакције публике - наводе продуценти.
Награда Европа Синемас Лабел установљена је 2003. године са циљем да кроз различите подстицаје за медије, дистрибутере и приказиваче појача промоцију, циркулацију и животни вијек награђених филмова.
Мрежу Европа Синемас чини 274 биоскопа широм Европе, а захваљујући овој награди "Оаза" ће имати шансу да их све обиђе.
Ово признање, према речима Милана и Марије Стојановић посебно је важна у години у којој биоскопи раде само неколико мјесеци и требало би да омогући филму да, упркос томе, дође до публике у амбијенту за који је стваран.