Србин Милан Павловић стар 76 година пуштен из хрватског затвора

Павловић, рођен у мјесту Кук у општини Слуњ, требало би да у току дана у сопственој организацији пређе у Србију, чији је држављанин и гдје је имао пребивалиште прије хапшења, саопштено је из Документацино-инфморационог центра "Веритас".

Павловића је црногорска полиција ухапсила 21. марта 2017. године на граничном прелазу у Бијелом Пољу по међународној потјерници коју је за њим расписао загребачки Биро Интерпола због наводног ратног злочина над цивилним становништвом у сјеверној Далмацији 1991. године.

У одсуству га је суд у Шибенику 1992. године прогласио кривим и првобитно осудио на 15 година затвора за "паљење кућа на подручју Книна, укључујући села Кијево, Маљково, Потравље, Сатрић и Дабар, те за гранатирање Сиња, Шибеника и Дрниша".

Истом пресудом обухваћени су и Ратко Младић, Шпиро Никовић, Марко Сунарић, Славко Лисица, Ђуро Карајловић, Момчило Милосав и Божо Игленџа Божом.

Црна Гора је 27. јула 2017. године изручила Павловића у Хрватску, гдје му је на његов захтјев дозвољена обнова поступка.

Прецизираном оптужницом од 21. децембра 2017. године стављено ми је на терет учешће у здруженом нападу на цивиле, као и на цивилне, културне, индустријске и привредне објекте.

Павловић је признао кривицу па га је Вијеће за ратне злочине Жупанијског суда у Сплиту пресудом од 18. маја 2018. године осудило на четири и по године затвора, против које се одрекао права на жалбу.

Према информацијама које је "Веритас" добио од родбине, Павловића је у септембру 1991. године блокада затекла у Шибенику у касарни "Марко Орешковић" у чину заставника.

По изласку из Шибеника његова јединица је једно вријеме остала на подручју Грахова и Дрвара, а од 1993. године је пензионисан.

Према извјештају државног тужилаштва Хрватске из септембра 2017 године, од 1991. до 30. јуна 2017. године због ратних злочина били су покренути кривични поступци против 3.556 особа. Од тога је на тај дан истрага вођена против 47 оптужених, а обустављена је против 1.349 лица.

Против 2.066 окривљених пред надлежним судовима подигнуте су оптужнице, од чега их је 608 проглашено кривим и осуђено, а против 630 првостепени су поступци још били у току.

"Веритас" напомиње да је на основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета до сада ухапшено 173 Срба, од којих су 64 изручена у Хрватску.

Од тог броја, до сада је против 25 Срба поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налази 25 лица српске националности, припадника некадашње ЈНА и Српске војске Крајине, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.