Чобо: По Калиновику дејствовано када пјешадијски командант "види да се може дјеловати"
Чобо, који је од 1993. године био командант мјешовитог артиљеријског дивизиона /МАД/ из састава Првог корпуса такозване Армије БиХ, испричао је да је од априла до јуна 1995. године био на Пашиној планини на Трескавици, те у мјестима Зубови и Сурдупи, преноси Бирн.
Посвједочио је да је од наоружања имао хаубицу 122 милиметра, такозвану "краљицу", и хаубицу 155 милиметара, такозвани "султан", која је била 200 метара јужно од "краљице".
- Имали смо и минобацаче 120 и 74 милиметра, који су били на падинама Хојте, да се не виде од непријатеља, а имали смо и топ "М48-Б1 - рекао је Чобо, наводећи како је МАД имао и вишецијевне бацаче ракета.
Чобо је навео да је његова јединица дјеловала према Трнову, те да је артиљерија дејствовала на основу директних наредби команданта Првог корпуса.
- Ја кад нешто примијетим, јавим команданту, а он одобрава. Нисам могао дјеловати без одобрења команданта, који ме је обавјештавао "жично" и путем радија - рекао је Чобо.
Он је нагласио да је након дејствовања био дужан јавити команданту корпуса шта је испалио, шта се десило, те каква су кретања.
На питање тужиоца Миланка Кајганића у вези са зоном дјеловања Првог корпуса, свједок је одговорио да је то било подручје Трескавице, те да је Ракитница раздвајала зоне одговорности Првог и Четвртог корпуса.
- Лијева обала Ракитнице је била зона одговорности Првог корпуса, а западна је била зона одговорности Четвртог корпуса - рекао је Чобо.
Свједок је навео да је 1995. године једном дјеловао по наредби оптуженог Дрековића дејствовао по десној обали ријеке Ракитнице.
Чобо је посвједочио да је, док је био командант Првог МАД-а, дјеловао иза Гвозног поља, који је у рејону Калиновика, али да по насељеном дијелу те општине није могао дјеловати јер није имао такво оружје.
На питање одбране да ли је МАД током априла, маја и јуна 1995. године био потчињен 14. дивизији, свједок је одговорио да јесте, те навео да је његово командно мјесто било у падинама Хојте.
У овом периоду су, како је навео, биле интензивне борбе Првог корпуса и Војске Републике Српске.
На питање браниоца Мирсада Црновршанина да ли су на платоу Трескавице најжешће борбе између Првог корпуса и Херцеговачког корпуса ВРС-а вођене од краја маја до шестог јуна 1995. године, свједок је одговорио да јесу, те да се тад ишло "на спржену земљу".
Он је додао да се не сјећа тачних датума, али да се радило о првој половини јуна.
Чобо је рекао да је артиљерија дејствовала према Калиновику само кад неки пјешадијски командант види да се може дјеловати.
На питање да ли је легитиман војни циљ дјеловање у насељеном мјесту уколико се примијети кретање и окупљање војске, свједок је рекао да то јесте, али да се треба извршити процјена.
На додатно питање тужиоца Кајганића о дјеловању у насељеном мјесту, свједок је појаснио да он одређује ризик, те да уколико има превише цивила не може дјеловати, нагласивши да није имао ниједан војни циљ који је обухватао Калиновик.
Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.
Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.
У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено једно дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката.
Наставак суђења заказан је за 16. септембар.