Тегелтија: БиХ не може сама да ријеши проблем миграната
- Јако сам задовољан чињеницом да је састанак Предсједништва БиХ са министром безбједности прошао на тај начин да су усаглашени ставови и да постоје јединствени закључци - истакао је Тегелтија у интервјуу Срни.
Према његовим ријечима, овај договор је утолико значајнији ако знамо да су на овој релацији са претходним министром безбједности били апсолутно неслагање и подјеле о питањима миграција.
Тегелтија је подсјетио да се БиХ озбиљније сусреће са питањем миграција крајем 2017. године и почетком 2018. године, када су напуштене традиционална руте кретања миграната према Западној Европи из Србије према Мађарској и Хрваткој и када су се окренули на ријеку Дрину, што је била порука да је неко одлучио да се мигранти крећу преко БиХ.
- Имате ситуацију да ЕУ доста благонаклоно гледа на мигранте на својим границама у Грчкој и Бугарској, а онда на граници са БиХ, практично војници бране границе ЕУ од проласка миграната - нагласио је Тегелтија.
Он је подсјетио на став Савјета министара да је неопходно да се мигранти који нису легални, који немају захтјев за азил и који долазе из земаља које нису обухваћене ратом, врате у своје земље, те на захтјев да се мигранти склоне са улица, јер на тај начин угрожавају безбједност грађана БиХ.
- Ми до сада нисмо имали сагласност о тим питањима унутар БиХ и од самог почетка мигрантске кризе једино Република Српска у континуитету потврђује своје ставове око миграната - рекао је Тегелтија.
Он је изразио очекивање да ће, након посљедње сједнице Предсједништва БиХ, доћи до промјена у вези са питањем миграција и да ће БиХ усагласити ставове и показати да БиХ не смије да буде спаваоница за мигранте, за које се не зна ни одакле долазе нити ко су.
- Мигранти објективно представљају безбједносни проблем - рекао је Тегелтија.
ОДЛУКЕ О ОТВАРАЊУ И ЗАТВАРАЊУ ГРАНИЦА У СКЛАДУ СА ПРЕПОРУКАМА ЗДРАВСТВА
Говорећи о могућности да Савјет министара отвори границе за странце у вријеме пандемије вируса корона, Тегелтија је рекао да је Савјет министара све одлуке о затварању и отварању граница доносио на основу ставова здравствених радника, прије свега кризних штабова у ентитетима и Брчко дистрикту.
- Као и обично, питање граница се покушава претворити у политичко питање, па имате ситуацију да на сједници Савјета министара једногласно донесете одлуку којим земљама отварате границе, а послије тога поједини министри излазе и кажу да је требало то урадити за још неке земље - нагласио је Тегелтија.
Он је поручио да ће Савјет министара границе у БиХ отварати према оним земљама за које буде позитиван став здравствених радника и биће отваране под оним условима које здравствени радници пропишу.
"Питање је зашто лицитирати за три-четири земље. Или ћемо отворити свима или увести строге медицинске услове за улазак у земљу, али све су то питања на која одговор треба да дају здравствени радници. Ми ћемо прије сједнице Савјета министара разговарати са више здравствених фактора и из ентитета и Брчко дистрикта и на бази њихових приједлога донијећемо одлуку“, категоричан је Тегелтија.
ОЧЕКУЈЕ СЕ ОДОБРЕЊЕ НЕКОЛИКО ПРОЈЕКАТА У СЕПТЕМБРУ НА ИНВЕСТИЦИОНОМ САМИТУ
Говорећи о помоћи међународне заједнице због пандемије, Тегелтија је истакао да се у суштини највећим дијелом ради о кредитним средствима, али која су и са становишта камате и износа, а и рокова отплате, много повољнија него што БиХ може наћи на међународном финансијском тржишту.
Он је додао да очекује наставак подршке међународних финансијских институција и Европске комисије по питању помоћи здравственом сектору, који је у многоме исцрпљен и који троши огромна средства због великог броја обољелих.
Тегелтија је истакао да су међународне финансијске институције у случају пандемије реаговале боље него у било којој кризи до сада, од велике економске кризе до кризе изазване поплавама.
- Обим средстава која су стављена на располагање БиХ је највећи до сада. Међународни монетарни фонд /ММФ/ је средства за брзу интервенцију обезбиједио у врло кратком року и у рекордном износу од 330 милиона евра за БиХ - истакао је Тегелтија.
Према његовим ријечима, Свјетска банка је само за мјесец-два испреговарала око 35 милиона евра за подршку здравственом сектору, док је Европска комисија одобрила 250 милиона евра макро-финансијске помоћи.
- Морамо бити искрени и рећи да БиХ није баш најбоље реаговала на све то. Сјећамо се саге око расподјеле средстава између ентитета, која је трајала готово мјесец и по. Када је и то завршено, Федерацији БиХ је требало још мјесец и по да та средства расподИјели према кантонима. То ствара врло криву слику код међународних финансијских институција - поручио је Тегелтија.
Предсједавајући Савјета министара је указао на чињеницу да је Украјина прошле седмице ратификовала споразум са ЕУ о макро-финансијској помоћи, док БиХ није чак ни испреговарала меморандум и споразум.
- С једне стране имате Украјину која је, иако је у рату, споразум ратификовала у августу, а с друге стране БиХ која тај посао неће завршити ни до децембра - казао је Тегелтија.
Говорећи о инвестиционом циклусу, Тегелтија је изразио очекивање да ће на Инвестиционом самиту за западни Балкан, који је планиран у септембру, бити одобрено неколико важних пројеката за БиХ.
- У договору са ЕУ, БиХ је доставила десет пројеката према Европској комисији за које очекујемо да добијемо значајни износ и грант средстава, али и изворе за финансирање тих пројеката. Ријеч је о четири пројекта из Републике Српске и шест из ФБиХ, од чега је један заједнички јер обухвата територију оба ентитета - појаснио је Тегелтија.
Он је додао да се пројекти углавном односе на путну и жељезничку инфраструктуру, на енергетику у области обновљивих извора енергије, те за процес гасификације.
- Уколико би сви ти пројекти, од којих су неки спремни, били реализовани, то би био значајан инвестициони циклус у БиХ који ће помоћи прије свега опоравку економије - сматра Тегетија.
Кад је ријеч о о новом аранжману са ММФ-ом, Тегелтија је истакао да је преговоре требало започети дан након што су завршени преговори за брзу финансијску помоћ.
- Заједнички став је био да се брзо испреговара нови аранжман, који на неки начин никада није прекинут и није отказан, али толико времена се ништа по овом питање није реализовало да је потребно потписати нови аранжман - напоменуо је Тегелтија.
Према његовим ријечима, макро-финансијска помоћ Европске комисије креће се по каматној стопи од 0,125 одсто на 15 година, а каматне стопе ММФ-а су врло сличне, с тим да су рокови од 10 до 12 година.
- Надам се да ће неки од услова који су остали из претходног аранжмана моћи бити испреговарани и да ће до краја године бити усаглашен нови аранжман ММФ-а са БиХ - рекао је Тегелтија.
ИЗБОРИ СУ НЕОПХОДНИ
Говорећи о предстојећим изборима у БиХ, Тегелтија је подсјетио да су усвајањем буџета обезбијеђена средства, након чега не види разлог да се избори не одрже.
- Озбиљан проблем за одржавање избора може да се појави као посљедица пандемије, јер улазимо у новембар када ће бити проблема и са сезонским грипом и страх ме од немогућности обезбјеђивања услова у просторијама у којима ће бити гласачка мјеста - напоменуо је Тегелтија.
Проблем ће, тврди Тегелтија настати, ако чланови бирачких одбора, чија се обука спроводи много прије избора, дан или два пред изборе буду позитивни или морају у изолацију.
- То ће од свих политичких субјеката који учествују у изборима захтијевати да имају много људи који могу да учествују у изборном процесу да се он не би угрозио на било који начин, јер нама су избори неопходни као доказ да се власт бира на изборима и да се покаже степен демократије у нашем друштву - истакао је Тегелтија.
ПРОБЛЕМ ЈЕ НЕПОСТОЈАЊЕ КОМУНИКАЦИЈЕ САРАЈЕВА И БЕОГРАДА
Коментаришући реакције политичког Сарајева на састанак највиших званичника Републике Српске у Србије, Тегелтија је нагласио да је највећи проблем што нема комуникације између званичног Сарајева и Београда.
- Чини ми се да у Сарајеву све раде да те комуникације и не буде. Увијек сам се залагао за разговоре са нашим сусједима, без обзира на то да ли су разговори на нивоу ентитета или на нивоу заједничких институција. Становишта сам да се проблеми могу ријешити само разговором, а никако политичким препуцавањем путем медија - поручио је Тегелтија.
Он је казао да нажалост, већ дуго времена, поједини кругови у Сарајеву сваки разговор између Бањалуке и Београда дочекују врло негативно, иако постоје јасни ставови и из Београда и из Бањалуке шта су циљеви сарадње са Србијом, али и јасне поруке из Београда како гледају на Сарајево и на Републику Српску.
Тегелтија је позвао оне који коментаришу туђе разговоре да сами разговарају, те навео да је превише отворених питања који су прије свега у интересу грађана и једне и друге земље.
СПРИЈЕЧИТИ ОДЛАГАЊЕ РАДИОАКТИВНОГ ОТПАДА У ТРГОВСКОЈ ГОРИ
Говорећи о проблему Трговске горе, Тегелтија је рекао да БиХ мора да уради све оно што је у њеној моћи како би спријечили одлагање отпада на самој граници БиХ и Хрватске.
- Сада када је Хрватске интензивирала своја настојања везана за Трговску гору, министар /спољне трговине и економских односа Сташа/ Кошарац је исказао врло активну улогу и у сарадњи са ентитетским ресорним министрима покушавао конципирати заједнички одговор БиХ према Хрватској - рекао је Тегелтија.
Он је додао да је дошло до неспоразума на релацији Министарства спољне трговине и економских односа и Министарства спољних послова БиХ.
- БиХ има проблем по том питању, јер не постоји спремност да се подрже активности које предлаже ресорно Министарство спољне трговине, а не постоји иницијатива да се то ријеши на други начин. Све активности које је планирао министар Кошарац и које је прихватио Савјет министара, у овом тренутку је блокирало Министарство спољних послова - објаснио је Тегелтија.
Предсједавајући Савјета министара сматра да неспремност да у БиХ сами ријешимо свој проблем шаље врло лошу поруку грађанима који живе у сливу ријеке Уне.
- Надам се да ћемо бар у међународној арбитражи, уз помоћ људи који се баве заштитом животне средине, показати да је та локација опасна по живот и здравље људи који живе на тој територији - истакао је Тегелтија.
У НАРЕДНЕ ДВИЈЕ СЕДМИЦЕ ПРИЈЕДЛОГ ЗА ИМЕНОВАЊЕ ДИРЕКТОРА ОБА, А РЕД ЈЕ ДА ДИРЕКТОР УИО БУДЕ СРБИН
Говорећи о процесу именовања кадрова у заједничким органима, Тегелтија је навео да је отворен процес именовања директора и замјеника Обавјештајно-безбједносне агенције /ОБА/.
- Надам се да ћемо у току наредне седмице имати неколико састанака везаних за процес именовања и да ћемо у наредне двије седмице на сједници Савјета министара имати приједлог за именовање директора ОБА и његовог замјеника - рекао је Тегелтија.
Кад је у питању Управа за индиректно опорезивање /УИО/ БиХ, Тегелтија је истакао да ту постоји апсолутно неслагање, те да су интерес за ту позицију исказали и Бошњаци и Хрвати, али и Срби.
- Становишта сам да је, према свим договорима који су постојали када су именовани први и други директор УИО, ред да нови директор буде из реда српског народа - поручио је Тегелтија.
Он је нагласио да је пут БиХ ка ЕУ једно од питања о којем постоји висок степен консензуса у БиХ, али да око брзине кретања на том путу постоје различита мишљења и отворена питања.
- У том процесу ми нисмо сами, постоји партнер, а то је ЕУ. Лично мислим да су пред БиХ, у ових 14 приоритета, постављени превисоки критеријуми, који никада ни за једну земљу нису постављени у тако раној фази, када БиХ још није добила ни статус кандидата - казао је Тегелтија.
Он сматра да је потребно да БиХ ријеши неколико кључних питања да би показала да је направила одређени број кредибилних мјера и да би било у реду да јој ЕУ додијели статус кандидата.
- Доста тога је до нас, јер нисмо ријешили нека важна питања која су нама много важнија него самој ЕУ. Таква је ревидирана стратегија процесуирања ратних злочина, коју ни три године након усаглашавања нисмо усвојили на Савјету министара - рекао је Тегелтија.
Предсједавајући Савјета министара сматра да је БиХ у овом тренутку има два најважнија краткорочна циљња, од којих је први заштита здравља људи, а други да у процесу заштите здравља не страда економија.
- Догорочних питања је много, од проблема миграција, до процеса придруживања и покретања привредног раста. Послије шока који су доживјели сви у земљама Балкана у другом кварталу године, на нама је да у трећем и четвртом кварталу покренемо економију и да покушамо да надокнадимо оно што смо засигурно изгубили од марта наовамо - поручио је Тегелтија.