Служен парастос жртвама усташког покоља у Чавашу
Парастос је служио јереј Милош Ловрић, рекао је да је једина кривица светих мученика Чавашких и Поповопољских била у томе што су били Срби и православне вјере.
Он је навео да су Срби своје животе дали не само у Чавашу, већ широм српских и приморских земаља од Косова до Јадовна и Јасеновца и по многим другим стратиштима у посљедњем, Другом свјетском и у многим ратовима у којима су се борили само да сачувају своје.
Мјештанин села Чаваш Велемир Мијатовић рекао је да је у овом селу убијено православно живље, међу којима и беба од седам дана.
Потомак жртава Велемир Милошевић каже да нема породице из Чаваша из које неко није страдао у овом злочину.
- Само из моје шире породице страдало је 54 члана, Мијатовића 23, Михића око 20, као и Милетића, Пиваца - рекао је Милошевић новинарима.
Он је навео да помен, који се сваке године служи у овом мјесту, много значи како млади нараштаји не би заборавили шта се овдје десило.
Магдалена Круљ, која је дјетињство провела у селу Чаваш, рекла је новинарима да су мјештани прије годину дана покренули акцију прикупљања средстава за обнову споменика жртвама усташког злочина који је девастиран у протеклом рату.
Она је оцијенила да је Чаваш једно од најљепших и најпитомијих поповопољских села.
Усташе са подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш у августу 1941. године и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу и старце.
Село Чаваш је спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела.
Након потписивања Дејтонског споразума, село Чаваш, који је било у општини Требиње, припао је федералној општини Равно.
У овом селу сада без струје живи троје мјештана повратника.