latinica  ћирилица
08/08/2020 |  09:16 | Аутор: СРНА

Мајкић: Буџетски новац се незаконито троши без санкција

Предсједавајућа Комисије за финансије и буџет Дома народа парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је да годинама исте институције на нивоу БиХ добијају мишљења са резервом од ревизора, а правосудне институције никада никога нису санкционисале због незаконитог трошења буџетског новца.
Душанка Мајкић (Фото: D.S/klix.ba) -
Душанка Мајкић (Фото: D.S/klix.ba)

Она је навела да је Министарство иностраних послова у Савјету министара БиХ добило највише примједби и препорука ревизора када је ријеч о финансијској ревизији институција БиХ за 2019. годину.

- То је традиционално лоша институција по оцјени ревизора која годинама не поштује препоруке и не прави никакав помак набоље - рекла је Мајкићева у интервјуу Срни.

Она истиче да су приликом финансијске ревизије уочени недостаци при попису средстава и обавеза, јер ревизија није могла потврдити тачност билансних позиција у дијелу потраживања обавеза и сталних средстава Министарства иностраних послова у Савјету министара, што је, како је оцијенила, значајна грешка која се годинама понавља.

Мајкићева је указала да су били и веома чести интерни премјештаји државних службеника у Министарству иностраних послова.

- Ријеч је о оним државним службеницима који су били на пробном раду, што је изазивало пријем нових службеника мимо закона. И то је примједба која се годинама понавља у овој институцији - рекла је Мајкићева.

Она је додала да је дат велики број примједби и препорука Канцеларије за ревизију институција БиХ које би Министарство иностраних послова требало да уради да би се стање почело мијењати у овој институцији, али да се то годинама не чини.

Мајкићева је навела да су традиционално најлошије институције Министарство одбране и Министарство иностраних послова у Савјету министара, којима ревизори годинама упућују исте примједбе.

- Највећи број примједби свим институцијама које су добиле мишљење са резервом односи се на слабости у примјени прописа код јавних набавки - рекла је Мајкићева, оцијенивши да је то највећа болест и рана институција БиХ.

Он је указала да су недостаци интерних контрола, слабости приликом планирања и контроле извршења буџета, те при запошљавању у институцијама БиХ "рак рана" буџетских корисника, који без икаквих ефеката гутају буџетски новац.

Мајкићева је напоменула да су ревизори и овог пута дали 483 препоруке институцијама БиХ.

Уколико се има у виду да је реализован мали број препорука из ранијих година, каже Мајкићева, онда се може рећи да институције БиХ практично сваке године дуплирају нови број препорука.

- Постаје готово немогуће достићи њихову реализацију. Очито је да нешто треба мијењати у самом начину рада и ревизије, без обзира што се каже да ревизија ради у складу са стандардима - сматра Мајкићева.

Она истиче да се ревизија не усуђује дати ниједно негативно мишљење, које би могло да буде опомена да институције почну да мијењају ствари и да поштују законске прописе, односно да буду санкционисани за непоштовање и непридржавање закона и прописа.

У цијелој причи о ревизорским извјештајима, каже Мајкићева, Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ традиционално од Канцеларије за ревизију не добија мишљење.

- Ревизори се суздржавају да дају било какво мишљење због ограничавања обима ревизије, с обзиром да Оба не даје довољно докумената на основу којих би Канцеларија за ревизију могла дати мишљење -  рекла је Мајкићева.

Она је подсјетила да Канцеларија за ревизију нема генералног ревизора након смрти Драгана Вранкића и да ову институцију воде два замјеника, те да је у току конкурс за избор генералног ревизора.

Мајкићева очекује да ће након тога у директним контактима са члановима обје комисије за финансије и буџет парламента БиХ бити направљен договор о томе шта треба учинити како би се ствари промијениле.

- Добар дио одговорности је и на овој институцији, али она своје извјештаје доставља парламенту који јој је први партнер. Ако парламент не ради добро свој посао и не истрајава на препорукама ревизије онда ни резултати неће бити добри - рекла је Мајкићева.

Она указује да нико не може тачно да израчуна колике су штете због непоштовања препорука ревизије, као и да су јавне набавке годинама кључни проблем.

- Сигурно је да би се могле постићи значајне уштеде не само у промјени закона, него у примјени већ постојећег закона -  истакла је Мајкићева.

Она је навела да правосудне институције, у првом реду Тужилаштво, никада нису показивали посебан интерес за ревизорске извјештаје.

- У посљедње вријеме имамо понеки случај и то је доказ да се на том плану слабо ради. Морале би правосудне институције више радити на том плану, што би могло бити упозорење свакоме ко не ради свој посао како треба да ће бити санкционисан - рекла је Мајкићева.

Она сматра да би било логично да сви ревизорски извјештаји, који су добили оцјену са резервом било на финансијску или ревизију усклађености са законским прописима, буду анализирани не само у парламенту, него и Савјету министара, а онда и Тужилаштву.

Мајкићева истиче да је то прилика да се покаже функционисање правне државе.

- Ако институције и њени челници знају да ће бити санкционисани због пропуста, сигурна сам да би се број грешака значајно смањио, а број препорука које даје ревизија рјешавати. До сада у БиХ није било никаквог одјека на том плану и због тога јесте такво стање - закључила је Мајкићева.

Канцеларија за ревизију институција БиХ завршила је извјештаје о финансијским ревизијама 75 институције БиХ за 2019. годину од којих је само 21 добила чисто позитивно мишљење, 44 позитивно мишљење са скретањем пажње, девет мишљење са резервом, док су се за једну институцију ревизори уздржали од давања мишљења због ограничености обима ревизије.

Ревизорски извјештаји су достављени парламенту БиХ како би се њиме бавиле комисије за финансије и буџет Представничког и Дома народа парламента БиХ, а потом и оба дома Парламентарне скупштине.