X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
07/08/2020 |  10:06 | Извор: СРНА

Марковић: Привреда у БиХ почеће опоравак 2022. године

Вршилац дужности директора Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ /Фипа/ Милица Марковић у интервјуу за Срну рекла је да је евидентно да ће привреда и економија БиХ почети да се опоравља од посљедица епидемије вируса корона 2022. године.
Милица Марковић - Фото: СРНА
Милица МарковићФото: СРНА

- Стране инвестиције у БиХ у првом кварталу ове године мање су за 250 милиона марака. БиХ је могла учинити више када је ријеч о страним улагањима - истакла је Марковићева.

Она је рекла да је на чело Фипа именована прије мјесец и по дана и истакла да извјештај о раду ове институције за прошлу и програм рада за ову годину није прихваћен у Савјету министара, који није био задовољан учинком Агенције јер се из извјештаја не види шта је од пројеката реализовано, а шта није.

Марковићева је истакла да је затекла такву ситуацију, али да је по именовању на челну позицију у Фипи одржала низ састанака са менаџментом да би видјели шта се може урадити до краја године, међутим све активности лимитиране су епидемиолошком ситуацијом у БиХ.

- Сви контакти са потенцијалним инвеститорима сведени су на електронску или онлајн комуникацију. Епидемија вируса корона погодила је све економије свијета, ЕУ и земље окружења, па БиХ није изузетак - навела је Марковићева.

ПОМОЋ ЕУ

Према њеним ријечима, привредни опоравак БиХ, под условом да се епидемија короне заврши, у великој мјери ће зависити од помоћи ЕУ и других релевантних међународних институција.

- Помоћ коју је Савјет ЕУ већ одредио за БиХ у оквиру укупног износа за помоћ земљама западног Балкана износи 250 милиона евра, што ће помоћи да се економија БиХ колико-толико опорави - сматра Марковићева.

Што се тиче страних инвестиција, оне су према прелиминарном извјештају Централне банке БиХ за први квартал ове године смањене за 3,5 одсто у односу на исти период 2019. године, што је око 250 милиона марака, рекла је Марковићева.

Она је додала да ће се тек почетком идуће године видјети каква је реална ситуација и гдје се БиХ заиста налази у економском, привредном и инвестиционом смислу.

ОПОРАВАК 2022. ГОДИНЕ

Евидентно је, додала је она, да ће привреда и економија БиХ почети да се опоравља 2022. године.

- Иако је Савјет министара сачинио план економских мјера због тренутне епидемиолошке ситуације, епидемиолошка ситуација се сваки дан погоршава и тешко је очекивати да се посљедице анулирају - рекла је Марковићева.

Фипа, додала је она, располаже са 280 актуелних пројеката, а за стране инвеститоре најатрактивнији су пољопривредно-прехрамбени сектор због чињенице да БиХ још носи епитет земље здравих природних ресурса, здраве воде, земљишта и аграрног потенцијала.

- Због тога је пријемчива за стране инвеститоре - рекла је Марковићева и додала да је из тих разлога и туризам сектор на који ова земља може да рачуна.

Марковићева је навела да страни инвеститори рачунају и на радну снагу БиХ и млади кадар који завршава информационо-технолошке факултете, те да се странци опредјељују за ангажман таквог кадра.

ПОТЕНЦИЈАЛИ БиХ

Марковићева је истакла да је дрвна индустрија примамљива страним инвеститорима и да здравствени сектор БиХ има потенцијал да понуди здравствено-рехабилитационе, спа и велнес центре.

Од тога, каже она, БиХ може остварити добит кроз порезе и доприносе, а домаћа радна снага посао с обзиром на чињеницу да странци у 90 посто случајева ангажују домаћу радну снагу.

Марковићева је навела да је БиХ могла више учинити да страни капитал буде уложен у ову земљу "без обзира на све мањкавости које има" и истакла да је за стране инвеститоре битно да ли ће дозволе добити брзо или на њих мора чекати.

- На том плану БиХ мора више радити да се процедуре поједноставе - навела је Марковићева.

Марковићева је рекла да је европски пут БиХ битан јер инвеститори су углавном из земаља ЕУ и природно је да сагледавају степен приближавања БиХ правилима ЕУ.

- Ми смо још далеко од европских интеграција и нисмо испунили захтјеве из Упитника за добијање кандидатског статуса. Имамо много препрека које стоје БиХ на путу ка ЕУ и свакако то може одбити инвеститоре да улажу у ову земљу - констатовала је Марковићева.

У БиХ инвеститоре привлаче "здрави природни ресурси и радна снага за коју кажу да је и даље јефтинија у односу на друге дестинације и земље, па с те стране Фипа још може да задржи њихову пажњу", рекла је Марковићева.

- Анкета која је рађена са инвеститорима показала је да је 50 одсто анкетираних рекло да ће наставити инвестиције у БиХ након стабилизације епидемиолошке ситуације - рекла је је Марковићева и додала да око 40 одсто страних инвеститора најавило да ће сачекати како ће се развијати епидемиолошка ситуација.

НАЈВЕЋИ ИНВЕСТИТОРИ

Марковићева је истакла да су, прије свих, Србија и Русија земље на које БиХ може рачунати када је ријеч о инвестицијама.

- Аустрија и Турска су значајно инвестирале у БиХ. Што се тиче Републике Српске, Србија, а потом Русија су највише инвестирале. Постоји цијели списак земаља, међу којима је Кина један од значајних инвеститора БиХ. Има простора да се и даље ради са тим земљама. Што се тиче Републике Српске, ми немамо никакву дилему да ће Србија и даље наставити да инвестира у Српску - истакла је Марковић.

Она је додала да и велике економије имају проблема и да БиХ у овом тренутку не може превише очекивати, али да ће Фипа искористити ово вријеме да припреми податке о пројектима како би их могли кандидовати.

Марковићева је истакла да су због епидемије отказани бројни скупови и сајмови, што је додатно отежало и рад Фипе.

Она тврди да као новоименовани директор има подршку предсједавајућег Савјета министара Зорана Тегелтије и комплетног Савјета министара, али да Фипа мора остварити добру конекцију и са ентитетским владама и њиховим институцијама.

- Осим ових 280 пројеката на којима ради Фипа, постоје други пројекти у које смо укључени. Ријеч је о приоритетним пројектима Републике Српске којих је 66 и пројекти ФБиХ којих је око 110, гдје агенција такође ради један дио посла помажући да се реализују - истакла је Марковићева.

Она је најавила да је могуће да се у септембру организује онлајн састанак са представницима амбасада у БиХ јер има пуно пројеката које су њихове земље реализовале у БиХ.

- Било би добро да се те активности наставе - рекла је Марковићева.

Она је додала да је недавно имала састанак са предсједником Привредне коморе ФБиХ, а у наредном периоду има у плану да се састане са предсједницима Привредне коморе Српске и Брчко дистрикта, као и да одржи састанке са надлежним министарствима у Српској и ФБиХ, не искључујући могућност и са ентитетским премијерима.

У плану је и састанак са министром за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златаном Клокићем.

- Његове сугестије, подршка и комуникација са сличним пословним сарадницима биће значајна и за нас. То министарство је надлежно и за представништва Републике Српске која такође имају мисију на економском плану за доток страних инвестиција у Српску - истакла је Марковићева и додала да ће исти третман имати и ФБиХ и њена надлежна министарства и институције.

Она је рекла да ће период до краја године искористити за што боље контакте и прикупљање пројеката како би се почетком наредне године, уколико епидемиолошка ситуација дозволи, они могли реализовати.