X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
30/07/2020 |  20:20 | Извор: СРНА

Спријечити претварање српског националног добра у албанско

Предсједник Комисије Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић рекао је да постоје најаве да се спрема једна врсте крађе српског националног добра на Косову и Метохији и његово претварање у албанско национално добро, те поручио да то треба спријечити и превентивно дјеловати.
Београд - Приштина - Фото: илустрација
Београд - ПриштинаФото: илустрација

- Већ имамо најаву да се врши нека врста историјског инжењеринга, нека нова синкретичка историја у којој Немањићи нису ктитори наших манастира него нека измишљена породица Нимани - рекао је Милашиновић, који је писац и љекар.

Милашиновић каже да има разлога за бојазан да се на Косову и Метохији деси слично као са Светом Софијом у Турској која је претворена у џамију, те подсјетио да је црква Богородица Љевишка већ била претворена у џамију, па је враћена у цркву.

- Веома стрепимо шта ће се догодити ако такозвана држава Косово буде једног дана пуноправни члан Унеска. И то је политизација те организације. Зато инсистирамо на томе да Унеско не треба да се бави политичким питањима и покушавамо на сваки начин да убедимо све у свету да се тај политички део избаци - навео је он.

Он је за Спутњик рекао да Србија чини све да самопроглашено Косово не постане члан Унеска и тиме индиректно оствари своје политичке циљеве.

Према његовим ријечима, осим апела, потребно је урадити и неке превентивне радње да се то не би десило, а да случај са Светом Софијом може да помогне да се укаже свијету шта може да се очекује да се догоди на Косову, ако лажна држава постане члан Унеска.

- То ће нам помоћи у будућем убеђивању држава, када је реч о чланству такозваног Косова у Унеско, да се њихов улазак у ту организацију спречи, односно, да то буде пакет општег договора - каже Милашиновић.

Милашиновић сматра да се мора прецизирати да су српска културна добра на Косову и Метохији национална добра Срба.

- Важно је да се јасно каже да су то немањићки манастири и да они нису музеји, већ живе цркве - истакао је Милашиновић.

На питање да ли је вријеме неког новог варварства оно у којем се културно насљеђе једног народа мора бранити и изнова доказивати, чак и када је под заштитом Унеска, Милашиновић одговара потврдно, али каже да то није универзално и као примјер наводи Хиландар, који према Унеску припада Грчкој, али то не представља проблем јер нема покушаја отуђивања српске историје и духовности.

- А када је Космет у питању, ради се о некој врсти злонамјерности која служи унутрашњој политици. Култура овдје служи само да би се остварили политички циљеви. Зато те циљеве треба унапријед предвидјети и спријечити - нагласио је Милашиновић.

Он сматра да је веома битно унапријед препознавати и радити превентивно јер, ако се не занемарује своја историја и култура, постоји шанса да се сачувају, али, ако се то питање препусти, онда та шанса не постоји.

Милашиновић је напоменуо да су турске власти вјешто пронашле неку врсту рупе у закону која се крије у Конвенцији Унеска о свјетској баштини из 1972. године да би претвориле Цркву Света Софија у џамију, јер није тачно одређено коју намјену одређено културно добро врши и испуњава, него је препуштено слободној вољи свих држава.

Он, ипак, сматра да није све изгубљено, када је ријеч о ангажману Унеска у случају Аја Софије и да још има неких механизама за реаговање, те подсјећа на апел генералног директора Унеска да Турска промијени своју одлуку, јер је није требало донијети без консултација са локалним заједницама, међу њима и хришћанске.

- И то је једна од ствари на којим може да се инсистира. Друго, може да се инсистира да је у вријеме уписа Света Софија била музеј. Дакле, сада није исто што је била у то вријеме. И треће, онда када се буде слао извјештај /на сваких десет година/ видјећемо како ће све то изгледати - сматра Милашиновић.