Усвојена Стратегија развоја социјалног становања
Аћић је нагласио да је у оквиру Регионалног стамбеног програма до сада изграђено око 1.360 станова, те да је исто толико породица већ усељено на бази концепта социјалног становања.
- До краја имплементације Регионалног стамбеног програма и ЦЕБ пројекта очекујемо да ће бити смјештено још толико породица. До краја године ћемо завршити још око 250 станова у више градова и општина - рекао је Аћић на конференцији за новинаре у Бањалуци.
Аћић је нагласио да Секретаријат тренутно утврђује конретан број породица од Требиња до Новог Града које нису искористиле ниједно право дато Дејтонским мировним споразумом, односно нису се вратиле у пријератно мјесто боравка, нису вратиле своју имовину и нису користиле право на правичну надокнаду.
- Након имплементације ова два пројекта стамбеног збрињавања, Република Српска ће имати потребу да смјести још више хиљада породица кроз концепт социјалног становања - истакао је Аћић.
Он је напоменуо да је данас усвојена Стратегија предвиђена Акционим планом рада Секретаријата за ову годину, те да се наслања на све пројекте које тренутно реализују.
- Сви колективни објекти становања који се изграде у оквиру Регионалног стамбеног програма и ЦЕБ пројекта, након завршетка и усељавања, преносе се на власништво јединица локалне самоуправе - навео је Аћић.
Према његовим ријечима, општине и градови даље управљају са свим новоизграђеним зградама, а томе претходи усвајање подзаконских аката у локалним скупштинама на које Секретаријат даје сагласност.
- Тим подзаконским актима дефинише се које категорије се смјештају, минималан износ закупнине и остали услови кориштења станова који се дају породицама из категорија избјеглих, расељених и других социјално угрожених категорија - објаснио је Аћић.
Начелник Одјељења за социјално становање и управљање смјештајним капацитетима Радован Грајић рекао је да је Стратегија од велике важности јер треба да ријеши питање становања категорија које до данас нису обухваћене неким другим документима.
Грајић је подсјетио да је социјално становање становање одређеног стандарда, гдје се уз помоћ јавног сектора помаже лицима која из неких разлога нису у прилици да обезбиједе себи смјештај по тржишним цијенама.
Он је подсјетио да корисници станова плаћају симболичан износ закупнине, који износи од 0,80 до једне КМ по метру квадратном, али да има породица за које је питање да ли ће моћи платити минималан износ станарине, због чега ће локалне заједнице морати да издвоје додатна средства да их збрину.