X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
09/07/2020 |  08:07 ⇒ 08:14 | Извор: СРНА

Бањички логор - нацистички логор за Јевреје, Роме и српске патриоте

На данашњи дан 1941. године доведен је први затвореник у Бањички логор који је у Другом свјетском рату у касарни 18. пјешадијског пука бивше југословенске војске у Београду основала њемачка окупаторска власт.
Бањички логор - нацистички логор за Јевреје, Роме и српске патриоте -
Бањички логор - нацистички логор за Јевреје, Роме и српске патриоте

У регистар логора, који је радио до октобра 1944, уписано је 23.637 затвореника, али се посредно може закључити да је бројка знатно већа, јер је у Јајинцима, гдје су стријељани логораши из тог логора, са Старог Сајмишта и других затвора убијено најмање 70.000 људи.

Велики број осуђеника није ни увођен у бањичке књиге већ је директно пребациван у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број логораша са Старог Сајмишта, од којих је највише било Јевреја.

Логор на Бањици био је највећи логор на подручју окупиране Србије.

Њемачке окупаторске власти наредиле су у јуну 1941. формирање логора у Београду. Тај логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше Југословенске војске. Имао је двојну њемачко-квислиншку управу, али је био под њемачком командом.

Логор је имао двије секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други дио био у надлежности Гестапоа.

Прва званична категоризација логораша извршена је у септембру 1942. године када је уведена и нова категорија затвореника - присталице Драже Михаиловића.

Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и најбоље обезбијеђених логора, за вријеме окупације пет логораша успјело је да побјегне.

Прво бјекство забиљежено је у јануару 1943. када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара КПЈ Милоша Минића, успјела да се извуче из логора.

Друго веће бјекство забиљежено је октобра 1943. Из логора су побјегли капетан Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић млађи и још један затворски чувар.

Било је и покушаја бјежења бањичких логораша за вријеме извођења радова на Дунаву, у Обреновцу и Панчеву.

Након ослобођења Бањички логор претворен је у Музеј.

Некадашња соба смрти претворена је у спомен-собу са изложеним стварима и предметима који су некада припадали логорашима.

Скупштина града Београда поставила је 1969. године поводом 25 година ослобођења града спомен-обиљежје испред зграде бившег концентрационог логора на Бањици.