У Крековима сутра обиљежавање устанака у Херцеговини
Вршилац дужности помоћника министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић рекао је да је Прва Невесињска пушка подигнута 1875. године у околини Невесиња против турског освајача.
Граонић је навео да је овај устанак био везан за борбу за ослобођење српског народа Херцеговине и имао је велике посљедице у историјском смислу за цио Балкан, а довео је до велике источне кризе.
- Резултат тог устанка био је Берлински конгрес 1878. године, којим су Србија и Црна Гора добиле независност, док је БиХ потпала под окупацију Аустроугарске - рекао је Граонић на конференцији за новинаре у Бањалуци.
Он је навео да је повод за Другу Невесињску пушку био доношење Закона о војној обавези, који је обавезивао све Србе, односно све житеље Аустроугарске да служе у њеној војсци.
"Сам устанак звани `Улошки устанак` почео је у Невесињу у једном срезу, када је око 1.000 наоружаних устаника напало жандармеријску станицу у мјесту Улог 10. и 11. јануара 1882. године. Устаници су заузели станицу, ослободили Улог и формирали прве устаничке власти", рекао је Граонић.
Граонић је рекао да је Аустроугарска крајем фебруара 1882. године са снагама које су бројале 17.400 војника савладала устанике који су пребјегли у Црну Гору.
Трећа Невесињска-антифашистичка пушка, истакао је Граонић, настала је као резултат чињенице да је падом Краљевине Југославије подручје Херцеговине потпало под територијалне ингеренцију НДХ, која је својом геноцидном политиком кренула у репресију над Србима.
- Врло брзо су сви виђенији Срби на превару хапшени, убијени и бачени у херцеговачке јаме - навео је Граонић.
Граонић је истакао да су први масовни злочин у Херцеговини усташе починиле 2. јуна 1941. године, у селу Удрежњу, када су на свиреп начин убиле 27 цивила.
- Сутрадан су усташе кренуле да понове злочин у селу Дрежњу, али их је тамо дочекао самоорганизован српски народ, око 40 устаника под вођством подофицира Војске Краљевине Југославије Обрена Ивковића, те су их растјерали - рекао је Граонић и нагласио да је овај окршај имао велики одјек и допринио буђењу свеопштег народног устанка против усташког режима у Херцеговини.
За Невесиње је, каже он, важно ангажовање у одбрамбено-отаџбинском рату гдје су у првој митровданској офанзиви потучене снаге Хрватске војске, а у другој снаге такозване Армије БиХ, због чега је Невесињска бригада одлкована Орденом Обилића - највишим војним одликовањем у Српској.
Граонић је навео да ће обиљежавање устанака бити организовано уз уважавање мјера Републичког штаба за ванредне ситуације, прије свих у смислу ограничења броја лица, односно забране окупљање више од 50 лица.
- Програмом је предвиђено да у 11.00 часова у селу Крекови код спомен-обиљежја буде служен парастос и положени вијенци и цвијеће за све страдале учеснике устанака у Херцеговини. Имамо потврду да ће обиљежавању присуствовати предсједник Српске Жељка Цвијановић и остали званичници - рекао је Граонић.
Он је навео да ће скупу присуствовати и представници града Требиња, општина Невесиње, Гацко, Источни Мостар, Билећа, Калиновик, Љубиње, Берковићи, те делегација Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, као и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.
Скуп организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Конференцији за новинаре је присуствовао и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите генерал Милан Торбица.