Путинов блиски сарадник: Непријатељу не продајемо оружје
Господине Шугајев, 24. јуна у Москви је одржана Параде побједе у којој је учествовао импресиван број иностраних гостију, укључујући и позив руског предсједника Владимира Путина предсједнику Србије Александру Вучићу. Шта један такав позив значи за Србију, и у војном, и у геополитичком смислу?
- Апсолутно смо увјерени да је Дан побједе међународни празник. Стога је чињеница да је међу гостима било много страних гостију, упркос тренутним тешким условима у вези са пандемијом вируса корона.
Присуство шефова држава и шефова министарстава одбране наших партнера на Паради побједе показатељ су њихове солидарности и жеље да овај свечани тренутак подијеле са људима који су дали најзначајнији допринос побједи над фашизмом.
Не бих гледао у овоме на политички или геополитички контекст. Али много нас радује што је српска делегација коју предводи предсједник Александар Вучић била присутна овдје у Москви овог значајног дана.
Што се тиче војно-техничке сарадње између Русије и Србије, она се развија у формату стратешког партнерства који су најавили лидери наших земаља. У посљедњих неколико година достигао је квалитативно нови ниво: у 2014. години потписан је међувладин споразум о војно-техничкој сарадњи.
Редовно се састајемо на састанцима Међувладине комисије, посљедњи пут 2019. у Казању. Пројекти се спроводе у области испоруке оружја и војне опреме, као и резервних дијелова и компоненти за њих. Поред тога, у току су радови на поправљању и модернизацији претходно испоручене опреме.
Дмитриј Евгењевич, Русија је помогла Србији да побољша војну авијацију. Поред авиона и хеликоптера, добијених у посљедњих неколико година, Србија је добила и систем противваздушне одбране "Панцир". Да ли Русија у будућности планира да помогне Србији као свом савезнику у модернизацији националног система противваздушне одбране?
- Сарадња између наших земаља остварује се у више области. Међутим, у праву сте, у области ваздухопловства и технологије противваздушне одбране у посљедњих неколико година она је била најзаступљенија. Република Србија посједује авионе МиГ-29, од којих је шест испоручено из Министарства одбране Русије, хеликоптерску опрему Ми и руске системе противваздушне одбране.
Међу закљученим уговорима могу се примјетити испоруке прошле године хеликоптера Ми-17В-5, чија је прва серија испоручена у Србију још 2016. године. У јуну 2018. године потписан је уговор о испоруци хеликоптера Ми-35М, а опрема је испоручена крајем 2019. године.
Као што сте с правом напоменули, ракетни систем противваздушне одбране Панцир-Ц1 испоручен је почетком 2020. године. Поред саме испоруке, 2019. године, одржана је обука специјалиста за оперативне и борбене употребе и хеликоптера Панцир и Ми. То је неопходно како би ваше трупе почеле да раде са руском опремом одмах након испоруке у Србију.
Србија је заинтересована и за набавку других система противваздушне одбране. Спремни смо да вам помогнемо у вези с тим, као нашем дугогодишњем савезнику и поузданим партнеру.
Штавише, руски произвођачи и специјални извозник Рособоронекспорт данас нуде не само широк спектар првокласних система противваздушне одбране различитог распона, већ и свеобухватна рјешења за стварање јединственог високо поузданог круга противваздушне одбране.
Отворени смо за било какав договор, али о конкретним резултатима је још рано говорити.
Овако ради "Панцир"
Очигледно је да је куповина противавионског ракетно-топовског система "Панцир" од стране Србије огроман успјех. Русија активно промовише овај систем. Молим Вас, укратко објасните које су реалне могућности овог комплекса?
- Систем "Панцир" је систем противваздушне одбране кратког домета. Управљање врше два оператера. Ваздушна одбрана врши се вођеним ракетама и аутоматским пушкама.
Комплекс је дизајниран да заштити мале објекте од ваздушних напада (посадом и беспилотно). Комплекс је такође способан за борбу против лако оклопних циљева на земљи. Његове карактеристике су могућност непрекидног пресретања предмета на екстремно малој висини и врло кратко вријеме реакције, које не прелази четири до шест секунди.
Разговарали смо о испорукама, али, да ли постоји такав модел војно-техничке сарадње као производна сарадња? Да ли су у блиској будућности могући заједнички пројекти руског војно-индустријског комплекса и војне индустрије Србије? Постоји ли могућност заједничког развоја тржишта земаља трећег свијета?
- Што се тиче технолошке сарадње, ово је једно од најтежих питања на нашем пољу активности. Поред одређеног, високог степена развоја билатералних односа, морамо узети у обзир и технолошке могућности локалних произвођача.
Морате схватити да је производња опреме приоритет, које количине треба постићи. Без тога технолошка сарадња не би била профитабилна. Рекао бих да је потребна свеобухватна анализа перспективе производње. У супротном, може се показати да је значајно скупље од директне испоруке исте опреме из Русије.
У принципу, спремни смо да развијамо било које области сарадње са Републиком Србијом, али то би се требало десити под обострано корисним условима. Узгред, имамо успјешан пример индустријске сарадње за поправку опреме. Мислим на нашу сарадњу са предузећем "Мома Станојловић".
Како се развија сарадња са предузећем "Мома Станојловић"? Да ли ће постати регионални центар за поправку хеликоптера?
- Питање организације регионалног сервисног центра на основу фабрике "Мома Станојловић" на дневном реду је од 2016. године. Током тог времена разговарано је о разним опцијама за реализацију овог пројекта.
Као позитиван први корак могу споменути чињеницу да је прошле године на основу овог предузећа успјешно изведена поправка хеликоптера типа Ми за Сјеверну Македонију. Спремни смо да наставимо да радимо према развијеној шеми и убудуће, ако се круг купаца из земаља региона шири, Србија ће можда постати регионални центар за поправку хеликоптера и других летјелица.
Оригинал против фалсификата
Када је у питању поправка војне опреме, не можемо не споменути постојање фалсификованих производа, а често и употребу неоригиналних дијелова у поправци, што доводи до трагичних посљедица. Како се носите са проблемом фаслификованих производа на тржишту одбране?
- Употреба оригиналних резервних дијелова у поправци оружја је најефикаснија и најсигурнија опција за њихов даљи рад. Нажалост, постоји много примјера инсталирања неоригиналних резервних деијлова, што доводи до тужних, па чак и трагичних посљедица.
На територији бивших совјетских република, као и земаља Варшавског пакта, основан је значајан број предузећа која су вршила производњу и поправку војне опреме тог времена. Ова предузећа и даље самостално обављају своје активности, често без координације са нама. Тако су, на примјер, у Словачкој, Чешкој и Бугарској сачувани капацитети за поправку и модернизацију летјелица совјетске производње.
А ако смо успјели да ријешимо то питање са Чешком и Бугарском потписивањем релевантних међувладиних споразума, на примјер, о хеликоптерима, са Словачком то питање остаје неријешено. Наравно, и даље се боримо са овим проблемом.
С друге стране, схватамо да брзина и квалитет услуга након продаје пружају извјесну гаранцију да наши партнери неће почети тражити фалсификоване резервне дијелове за нашу опрему. Због тога, ми непрекидно побољшавамо систем услуга.
Један од најпродуктивнијих метода је закључивање дугорочних споразума за своје претплатне услуге. Узгред, са српске стране, цјелокупно одржавање и модернизација руске опреме врши се строго под контролом оригиналног програмера и произвођача, укључујући модернизацију ловаца МиГ-29.
Господине Шугајев, у време СССР-а многа економска питања између наших земаља рјешавана су приницпом размјене. Може ли, по Вашем мишљењу, такво искуство бити корисно у области војно-техничке сарадње данас?
- У вријеме СССР-а се практиковао такав вид сарадње. Међутим, савремена стварност диктира различите услове. Глобално тржиште оружја је исто тржиште које постоји по економским законима, али трговина и даље укључује продају робе, а не размејну. Међутим, не може се порећи да САД и неке друге земље настављају да практикују антируске санкције као инструмент притиска на наше партнере, употреба бартера поново постаје одржива алтернатива.
Ипак, у догледној будућности не мислим да жемо активно "копирати" ову опцију и она ће највјероватније бити изузетак.
На другом мјесту, за сада
У једном од својих ТВ интервјуа рекли сте да је предност руске опреме и оружја у односу цијене и квалитета. Да ли вам је данас тешко убиједити нове купце за набавку руских војних производа?
- У посљедњих неколико година суочили смо се са невиђеним покушајима Сједињених Држава и њихових савезника да изолују нашу земљу у међународној арени. Уводе се све више и више рестриктивних мјера - све је то већ одавно прешло границе конкуренције.
Све ово данас изазива алергију међу све већим бројем партнера који не желе да жртвују интересе своје националне безбједности у име туђе користи. Стога, многи и даље бирају руску технологију.
Испоруке С-400 у Турску прошле године, потписивање и спровођење уговора о снабдијевању системима противваздушне одбране и војних бродова у Индију, споразуми укупне вриједности преко милијарду долара са афричким земљама постигнути на првом форуму Русија-Африка у Сочију - све су то само неке чињенице које потврђују моје ријечи о неприхватљивости притиска на суверене државе у питањима осигурања националне безбједности.
Нудимо опрему високих потврђених карактеристика и отворени смо за дискусију о различитим моделима сарадње. Русија не поставља "политичке" услове у примјени војно-техничке сарадње, не намеће своје политичке вриједности партнерима.
Штавише, ми поступамо строго у оквиру закона и наших међународних обавеза. У том смислу смо "удобан" и поуздан партнер.
Оператори наших производа првенствено примјећују његову високу поузданост и "одрживост" у било каквим климатским условима. Па и што је најважније - ефикасност наше војне опреме потврђена је успјешном употребом у стварним борбеним условима.
Поред тога, помно пратимо развој глобалног тржишта оружја и појаву нових праваца на њему. То се посебно односи на борбену и помоћну роботику, не-смртоносно оружје, беспилотне летјелице и модерну опрему за електронско ратовање.
Руски произвођачи спремни су потенцијалним купцима понудити системе противваздушне одбране, као што су С-300 и С-400, и савремене летјелице и хеликоптере. Припремамо за продају лагани ловац МиГ-35, промовисан је најмодернији тенк Т-14 Армата. Једном рјечју, имамо шта да понудимо.
И, наравно, као и у свим тржишним односима, однос цијене и квалитета је важан, имамо један од најбољих показатеља. Све у свему, наведени фактори доприносе великој потражњи за нашом опремом. За неке узорке, попут истих за "Панцир" , традиционално имамо линију од више десетина купаца.
Аналитичари процјењују свјетско тржиште оружја на око 100 милијарди долара. Колики је удио Русије у овом обиму? Како ће се то мијењати у будућности?
- Прије свега, војно-техничка сарадња је специфичан облик међународне активности путем које помажемо нашим савезницима да ојачају њихову сигурност и заштите њихов суверенитет. Непријатељима оружје не продајемо.
Данас развијамо односе са више од 100 земаља. У протеклих неколико година, наша држава је била један од водећих свјетских извозника оружја. Није тајна да Русија самоувјерено задржава друго мјесто међу водећим добављачима оружја, са годишњим обимом од око 15 милијарди америчких долара.
У 2019. години, упркос противљењу конкурената, руска војно-техничка сарадња поново је потврдила своју ефикасност. Ми не само да смо у потпуности реализовали своје планове, већ смо и премашили планирани показатељ снабдијевања.
Портфељ поруџбина за руску војну опрему почетком ове године остаје на распону од 53-55 милијарди долара. Наравно, ширење инфекције вирусом корона у свијету, нажалост, прилагођава временске рокове за спровођење постојећих и перспективних пројеката.
У датим околностима, већина влада је приморана да предузме рестриктивне мјере. Наша област активности у потпуности је оријентисана на међународну сарадњу. Тешко је замислити без размјене делегација и учешћа на међународним догађајима и изложбама.
Ипак, с обзиром на потражњу за руским војним производима, надам се да ћемо успјети да задржимо количину извоза. Ово ће захтјевати прилагођавање облика и метода рада, година није лака, али сигуран сам да је отпорност на стрес система војно-техничке сарадње, као кохерентан и ефикасан механизам, прилично висока.
Сигуран сам да ће се наша војно-техничка сарадња са Србијом развијати и прогресивно и систематски. Увјерен сам да ће ме колеге из наше драге Србије подржати.
Извор: Глас јавности