Положено цвијеће и служен парастос страдалим Србима из Подриња (ФОТО)
Претходно је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа погинулих.
Вијенац су положили предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић.
Цвијеће су положили амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов, државни секретар Министарства рада Србије Зоран Антић, представници Борачке организације Републике Српске, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Српске, ветерана, те делегације општина из регије Бирач, канцеларије ОХР-а у Братунцу и други.
Вишковић је рекао новинарима да су у Подрињу почињени стравични злочини над српским становништвом и да за масовне злочине нико није одговарао.
- Хришћански је праштати, али не смијемо заборављати. Како опростити злочинцима који су убијали дјецу док не одговарају за злочине - упитао је Вишковић.
Он је истакао да институције Републике Српске никада неће одустати од доказивања истине о рату у БиХ и одговорности свих починилаца злочина.
- Увијек ћемо подсјећати на ове злочине, организовати одавање почасти и нећемо дозволити да се жртве заборава да нам се опет не би поновила иста несрећа као у претходним ратовима - поручио је Вишковић.
Од априла 1992. до половине јануара 1993. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и дјеце. Уништена су 43 српска села са више од 100 заселака, те више вјерских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.
Након што је Сребреница проглашена заштићеном демилитаризованом зоном УН у прољеће 1993. године, упади муслиманских јединица из те енклаве и даље су били чести јер су злоупотребљавале заштиту, а нису биле разоружане и изводиле су разне диверзантске акције на српска села и положаје.
Помен српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату организује се у знак сјећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.
Од 22 нестала српска цивила и војника 10 још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака и идентификовани су и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године.
На Петровдан 1992. године муслиманске јединице из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.
Тако су наставили реализацију свог плана етничког чишћења започетог у априлу те године, по којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли, јер су осим убијања и прогона становништва, паљења имовине, уништавали и српска гробља и богомоље.
За бројне масовне злочине над српским цивлима у овом крају нико није одговарао.
Обиљежавање 28 година од страдања Срба у средњем Подрињу организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уз примјену епидемиолошких мјера са ограниченим бројем учесника.