Парастос за мјештане Брежана, убијене на огњишту прије 28 година
Тим поводом прислужене су свијеће за покој душа настрадалих српских цивила и положено је цвијеће уз спомен-обиљежје које је након рата подигнуто у овом селу као знак сјећања на страдале.
Цвијеће су положили начелник општине Сребреница Младен Грујичић, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила ове општине, Борачке организације Братунац и неколико страначких делегација.
За овај злочин, као ни за остале масовне злочине над Србима сребреничког краја, још нико није одговарао пред судовима, иако су жртве убијане на најсвирепији начин.
- Прије 28 година нападнуто је ово српско село и побијени су цивили на својим огњиштима. Овдје се десио стравичан злочин над српским народом и болно је што за то још нико није одговарао. Ово је један у низу злочина без казне почињених над Србима овог краја - рекао је Грујичић.
Он је истакао да се неће одустати од борбе за истину и правду и да ће судови у БиХ морати да прихвате чињеницу да је на подручју Сребренице страдао и српски народ, а не само бошњачки, каква се слика једнострано намеће свијету.
Грујичић је рекао да различити аршини и неравномјеран однос Тужилаштва и Суда БиХ уносе неповјерење у институције БиХ, уносе раздор, погоршавају међунационалне односе и спречавају изношење истине о ратним збивањима и српским страдањима, а без тога нема помирења и повјерења међу народима.
Према његовим ријечима, чим се увиди да ће неки свједок потврдити оптужбе против починилаца злочина над Србима, Суд тражи било какав разлог да прекине и одгоди суђење тражећи нове доказе и начин да се оптужени ослободе одговорности са истим образложењем "због недостатка доказа".
- Убијали су све што су стигли - жене, дјецу и старце да би протјерали све што је српско са овог подручја и етнички очистили сребреничку општину. Хашки трибунал и правосуђе БиХ, који су очито формирани да само суде Србима, мораће да почну да процесуирају и починиоце злочина у Брежанима и другим српским селима око Сребренице и Братунца - рекао је Грујичић.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је да су злочин у највећем сребреничком српском селу починиле комшије муслимани из сусједног села Осмаче и из Сребренице и да је неприхватљиво да још нико није одговарао за злочине почињене над мјештанима Брежана.
- Нико није одговарао зато што су убијени Срби јер правосуђе БиХ и Хашки трибунал омаловажавају српске жртве и њихове породице. О томе је више бесмислено говорити, али никада нећемо одустати од борбе за истину и за одговорност злочинаца чије су душманске руке побиле српско становништво у овом и бројним селима сребреничке општине - поручио је Којић.
Према његовим ријечима, зна се ко су жртве и када су и како убијене. "Зна се и ко их је убио и на Тужилштву БиХ је да то документује и подигне оптужницу, па и нађе доказе, ако их евентуално нема довољно, а не да процјењује да нема довољно доказа за подизање оптужница, што је срамота правосуђа и лицемјерство невиђено у цивилизованом свијету", додао је Којић.
Обрадин Балчаковић тог дана је тешко рањеног брата Живорада пет сати вукао кроз шуму да би га спасао од смрти.
- Било је страшно. Пуцало је са свих страна. Од пуцњаве, урлика, викања, галаме и лупања разним предметима створила се несношљива бука. Упадали су у куће и клали, убијали или палили живе људе - присјећа се Балчаковић.
Преживјели причају да су злочинци неке мјештане ухватили и одвели живе и да се још воде као нестали.
Посмртни остаци Станка Милошевића и глувонијемих Достане и Крстине Лазић, упркос свим напорима и тражењу, никада нису нађени нити је ко одговарао за злочин у овом и осталим српским селима у сребреничкој општини.
Чланови породица несталих истичу да то уноси додатно неповјерење у институције БиХ и онемогућава процес међунационалног помирење и стварања повјерења међу преосталим становницима ове општине.
Преживјели подсјећају да су муслиманске снаге најприје опколиле село и започеле пуцњаву, уз убијање свих које су стигли.
Под окриљем ноћи и јутарње магле, те захваљујући познавању терена, неки мјештани су успјели да побјегну у околне шумарке или да се сакрију у селу. Тако сакривени гледали су свирепа убиства недужног становништва. Заробљени су мучени, масакрирани и спаљивани, умирући у највећим мукама.
Најстарија жртва тог масакра био је 88-годишњи Станко Милошевић, а најмлађа 15-годишњи Љубомир Јосиповић. Међу убијенима било је пет жена.
Милева Ранкић преживјела је напад, али је тог дана остала без синова - двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава.
Милева истиче да је изгубила вјеру у правосуђе и очекује да ће оне који су јој убили супруга и синове на кућном прагу стићи Божија правда умјесто земаљске неправде.
- Године пролазе, а нико не реагује и нико не одговара за убијену моју и невину дјецу многих Српкиња - прича ова мајка жалећи што умјесто дјеце "Бог није узео њу тога дана".
Милован Милошевић је тог дана остао без деветнаестогодишњег сина Видоја и оца Станка, који је имао 88 година. Због посљедица рањавања тог дана једва се креће уз помоћ штака.
Село Брежани је, као и остала села у Подрињу у која су упале муслиманске снаге, у потпуности опљачкано и спаљено, а више од половине кућа још није обновљено.
У Брежанима данас живи свега педесетак становника, док их је прије рата било 400.