X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
30/06/2020 |  07:53 | Извор: СРНА

Антитијела на вирус корона у Србији има 6,4 одсто грађана

У Србији 6,4 одсто људи има развијена специфична антитијела на вирус корона, показали су резултати прве фазе Националне сероепидемиолошке студије.
Корона вирус  (Фото: Sputnik / Alekseй Maйšev) -
Корона вирус (Фото: Sputnik / Alekseй Maйšev)

Руководилац студије епидемиолог Татјана Пекмезовић рекла је да антитијела има 8,1 одсто мушкараца и пет одсто жена, а највише грађана са развијеним антитијелима је у Шумадији и западној Србији - 7,2 одсто, док је најмање у Војводини 3,1 одсто.

У Београду је проценат људи са антитијелима на вирус корона седам процената, а у Јужној и Источној Србији 5,6 одсто, пише "Блиц".

Пекмезовићева је истакла да су, гледано по узрасту, антитијела на вирус корона најчешће присутна код популације млађе од 20 година, а најрјеђе код старијих од 80 година, док је у популацији од 20 до 60 година, стечени имунитет између пет и девет одсто.

Она је навела да је студијом у овој почетној фази обухваћено око 1.000 испитаника, а узрасна структура у узорку је аналогна узрасној структури популације Србије и самим тим репрезентативна.

- Радили смо ниво специфичних антитијела класе ИгГ у серуму код свих испитаника. Позитивним су сматрани они којим имају одговарајућу количину тих антитијела, што значи да су у питању особе које су имале инфекцију и развиле имунитет за који не знамо колико траје - рекла је Пекмезовићева.

Она је истакла да је проценат од 6,4 одсто вриједност слична већини европских земаља, наводећи да је у Белгији тај проценат шест одсто, у Данској 2,4 одсто, Шпанији пет одсто, а у Швајцарској, која је користила исти узорак и методологију као Србија између пет и 11 одсто.

- Код нас је рађен узорак опште популације и ЕЛИСА тест који не спада у брзе серолошке тестове, већ показује присуство и количину антитијела. Методолошки, то је најисправније - објаснила је Пекмезовићева.

Резултати прве фазе студије треба да послуже Влади Србије у доношењу одлука у вези са завршетком овог таласа епидемије и са евентуалним будућим таласима, а студија ће бити настављена на исти начин преко завода и института за јавно здравље у цијелој земљи, које ће координисати Институт "Батут".

Одговарајући питање зашто се не зна колико имунитет траје, Пекмезовићева је навела да посљедња истраживања показују да заштитни ниво антитијела, односно тако стечен имунитет, траје свега седам до осам седмица.

Она је додала да је потребно више студија са већим бројем испитаника, у различитим популацијама да би се дошло до поузданих информација о трајању имунитета.

- Дефинитивно је да имунитет за који су одогворна антитијела не траје дуго. Могуће је да постоје неки други механизми, такозване Т ћелије, али то тек треба истраживати - закључила је професор доктор Татјана Пекмезовић.