X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
26/06/2020 |  22:03 ⇒ 22:06 | Извор: СРНА

"Дневник ратног хирурга" - упечатљиво и потресно свједочанство рата

У оквиру манифестације "Принципови дани" вечерас је у Источном Новом Сарајеву организована промоција другог допуњеног издања књиге "Дневник ратног хирурга" доктора Миодрага Лазића, коју је Новинска агенција Републике Српске - СРНА објавила постхумно.
Представљено друго издање књиге "Дневник ратног хирурга" доктора Лазића - Фото: СРНА
Представљено друго издање књиге "Дневник ратног хирурга" доктора ЛазићаФото: СРНА

Говорећи у име издавача, уредник другог допуњеног издања књиге Бранислав Илић навео је да су између првог и овог издања прошле 24 године.

- О прошлом рату писано је много, сагледаван је и анализиран из разних углова, али потреснијег, упечатљивијег и вјеродостојнијег виђења од овог тешко да је било, а сумњам да ће бити и убудуће - рекао је Илић на промоцији у природном амфитеатру "Бели вук" на Тврдимићима.

Он је подсјетио на ратни пут доктора Лазића у болницама од Републике Српске Крајине до болнице "Жица" у Блажују дуг 1.200 дана.

- Дошао је да остане кратко, а остао три и по године и за то вријеме проживио прави пакао са нашим народом Илиџе, Блажуја, Хаџића, Илијаша - истакао је Илић.

Наводећи да је доктор Лазић у паузама између операција биљежио дешавања, Илић је констатовао да су забиљежене приче пуне импресија и због тога јаке и упечатљиве.

- Тешко да неко може прочитати роман без јаке емоције, а ријетки су они који не пусте сузу - додао је Илић.

Он је додао да је емотивност овог дјела у директној вези с тим што доктор Лазић даје слику рата из хируршке сале, гдје долазе обогаљени, осакаћени, гдје умиру борци, али и дјеца, жене, старци...

- Због тога је овај роман као ријетко који снажно антиратно дјело, са снажном антиратном поруком - нагласио је Илић.

Према његовим ријечима, "Дневник ратног хирурга" споменик је човјеку израслом у тешком времену великих страдања и мале наде, али и свим здравственим радницима који су у рату жртвовали своје животе да би спашавали туђе.

- Ова књига има и споменичарски карактер - додао је Илић, констатујући да је вирус корона за доктора Лазића била јачи непријатељ од свих ратних.

Илић је навео да је штампање другог допуњеног издања књиге генерални директор Срне Радмило Шиповац договорио са Министарством образовања и информисања Србије, које је финансијски подржало овај пројект, као и бројне институције и предузећа из Републике Српске, те да је припрему књиге урадио Завод за уџбенике и наставна средства Српске, док је књига штампана у Независним новинама.

- Друго издање допуњено је свједочењима рањеника чији је живот списао доктор Лазић, колега из ратних болница, Клиничког центра у Нишу, утисцима након његове смрти у Републици Српској, Србији, дијаспори, телеграмима саучешћа руководства Српске и Србије, његовим опроштајним писмом и са неколико пјесама посвећених доктору Лазићу - закључио је Илић.

На промоцији је говорио и Зоран Жужа, корецензент књиге, али и један од пацијената доктора Лазића.

- Није лако говорити о овој књизи из улоге њене странице, једног од пацијената којима је доктор Лазић спасио живот - рекао је Жужа, наводећи да "Дневник ратног хирурга" представља потресно свједочанство онога што је народ овога краја и српски народ у цјелини прошао.

Према његовим ријечима, доктор Лазић на аутентичан начин говори о свим тим догађајима кроз призму љекара, хуманисте, добровољца, човјека који је на сваки начин допринио борби за очување слободе Срба на овим просторима.

- Ова књига је и постхумни споменик једном аутентичном хероју, човјеку који се рађа једном у сто година - рекао је Жужа и изразио наду да ће млади људи из књиге учити о истини о борби српског народа за слободу.

Академски сликар Марко Кусмук, чија се слика "Свједоци" налази на корицама новог издања "Дневника ратног хирурга", изјавио је да је почаствован што је био дио овог пројекта.

- У случају доктора Лазића није само храброст у питању, већ љубав према народу и првенствено људском роду. Дошао је, а није морао, оставио је породицу да би спасао велики број људи - рекао је Кусмук, који је у вријеме настајања дневника био дјечак.

Најзанимљивије одломке из књиге, као и стихове пјесама посвећених доктору Лазићу прочитали су наратори Илија Мимић и Немања Митровић.

Доктор Лазић је током деведесетих година прошлог вијека био ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини и Републици Српској, гдје је спасио бројне животе.

Као хирург, Лазић је учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године, а потом се добровољно јавио у ратну болницу "Коран" на Палама. Један је од оснивача ратне болнице "Жица" у Блажују, код Сарајева, на првој линији фронта.

У тој здравственој установи остао је 40 мјесеци и обавио више од 3.500 операција.

За све вријеме боравка на ратиштима, доктор Лазић је водио свој ратни дневник, који је 1996. године у издању Срне угледао свјетлост дана.

Хирург Миодраг Лазић /65/ преминуо је 14. априла у Нишу од посљедица вируса корона, а сахрањен је 18. априла на нишком Новом гробљу уз пјесму "Марш на Дрину", што је била његова жеља.