X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
10/06/2020 |  08:07 ⇒ 17:29 | Извор: СРНА

Цвијановић: Мигрантска криза је много дубљи проблем него што изгледа

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић указала је да је проблем у вези са мигрантском кризом далеко дубљи него што изгледа на први поглед.

- Упозорења бившег министра безбједности /у Савјету министара/ Фахрудина Радончића да СДА неће да сарађује у вези са мигрантима је озбиљно питање. Умјесто да та странка поклони повјерење свом министру који указује на одређене нерегуларности, они поклањају повјерење некој држави која неће да пошаље повратну информацију о њиховим држављанима који су дошли као мигранти у БиХ. Неће да кажу ко су они, да ли су безбједносно ризични, да ли су учествовали у терористичким нападима или у неким војним акцијама - истакла је Цвијановићева.

Наводећи да разумије зашто је Радончић поднио оставку, Цвијановићева је рекла да је он указао на веома озбиљну ствар, а то је да у БиХ улазе мигранти и да нема сарадње са њиховим матичним државама у вези са утврђивањем идентитета.

- Ово није хуманитарна прича већ озбиљан проблем о којем, поново, ове разне дипломате које раде у БиХ жмире на једно око. Зашто то раде? Причају нам како требамо да будемо солидарни и примимо мигранте у Републику Српску. Ако су безопасни, па што их они не приме у своје државе? Имају боље службе, бољу економску и социјалну слику. Шта је проблем - упитала је Цвијановићева и поновила да нема смјештања миграната на територији Републике Српске.

Она је за "ЕуроБлиц" навела да се од институција на нивоу БиХ тражи апсолутно озбиљност у смислу провјере идентитета, утврђивања безбједносне историје и свега другог што је у вези са сваким лицем које долази у БиХ.

Говорећи о пандемији вируса корона, предсједница Републике је нагласила да је задовољна оним што је урађено на сузбијању пандемије у Српској, посебно ако се узме у обзир да је ријеч о новом вирусу који је још непознат и да је то планетарни проблем, те да су се са пандемијом тешко носиле чак и много развијеније земље.

- Пандемија је била својеврсни тест за наш здравствени систем, али и друштво у цјелини. Није ту било пуно неких иновација. Држите се ствари које видите да примјењују други. У суштини сам задовољна јер се није десио колапс здравственог система и нисмо дошли у ситуацију, као што је то био случај у Италији и неким другим земљама, да на дневном нивоу водите готово безнадежну битку са огромним бројем умрлих и да не знате на који начин да збринете све оне којима је потребна помоћ. Реаговали смо добро и спремно - оцијенила је Цвијановићева.

Она је истакла да власт Српске већ има план у случају ако се пандемија врати на јесен као што то предвиђају неки стручњаци.

- С друге стране, сад већ имамо и одређено искуство, тако да можемо да извучемо одређене поуке. Сигурна сам да су тога свјесне и наше институције, а посебно људи у области здравства. Ипак, још са сигурношћу не знамо да ли ће доћи до новог таласа пандемије на јесен или не, све је то за сада у домену спекулације. У сваком случају институције су спремне да одговоре том изазову - нагласила је предсједница Српске.

На питање колико ће ваучери помоћи туристичком сектору који је претрпио највише штете током пандемије и да ли у томе види развојну шансу за домаћи туризам, Цвијановићева је навела да је то један од начина, али дефинитивно у овом моменту можда једини да се помогне у области хотелијерства и туризма, с обзиром на то да кретање туриста није нешто што се може очекивати ове године ни приближно у оној мјери као претходних.

- Морамо се ослањати на домаће ресурсе. Исто тако знамо да су наши грађани, који би евентуално отишли на одмор у друге крајеве, такође, ограничени по питању кретања. Према томе видим шансу у туристичким ваучерима и мислим да су институције урадиле добар посао по овом питању. Не можемо рећи да ли ће то бити апсолутно успјешно али у сваком случају то ће бити један од начина да им помогнемо. Људи који раде у сектору туризма су веома захвални на томе, а осим њима, овим ћемо помоћи и грађанима - нагласила је Цвијановићева.

Подсјетивши да постоје коментари да то није требало радити и да би било боље да је грађанима подијељено по 100 КМ, Цвијановићева је упитала ко ће исплаћивати плате, плаћати порезе и доприносе и пунити буџет и фондове социјалне сигурности ако се не помогне туристичким радницима и хотелијерима да сачувају своја радна мјеста.

- Ако тога нема онда постављам питање како ћемо исплаћивати пензије, борачке додатке и друго. У питању је добра иницијатива и добар план, који ће помоћи запосленима у тим секторима да преживе ово тешко вријеме и на неки начин компезују недостатак страних туриста - додала је Цвијановићева.

Говорећи о посљедној посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, Цвијановићева је појаснила да је она сазвана као реакција на Резолуцију о поштивању жртава фашистичких режима и покрета, коју је усвојио Представанички дом Парламентране скупштине БиХ, за коју се сматрало да они који су је усвајали нису посветили довољно пажње теми.

- Накнадно је убачен дио који се односи на "јасеновачку грађу" и вјероватно је то био и циљ те тезолуције, док је истовремено направљена велика неправда према онима који су стварне жртве усташког режима. У тој резолуцији нису идентификоване ни жртве ни злочинци. Прибјегло се једном прилично неутралном или општем термину умјесто да се циљано каже шта је проблем и ко заслужује пажњу. Највећи проблем је у томе што Срби, који су били највећа жртва, нису добили пажњу коју заслужују. То је само један уопштен акт којим се хтјела привући пажња - појаснила је предсједница Српске.

У суштини, истакла је Цвијановићева, том резолуцијом није послана права порука и њеним слањем у Европски парламент не би се добила права информација о размјерама свих страхота које су преживјели разни логораши, међу којима су Срби били највећи страдалници.