X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
30/05/2020 |  09:54 ⇒ 10:53 | Извор: СРНА

Борис Пастернак, нобеловац и аутор "Доктора Живага"

Руски писац Борис Леонидович Пастернак /1890-1960/, добитник Нобелове награде за књижевност, оштар критичар бољшевичке диктатуре, чија је интелектуална лирика дјеловала прекретнички и на руску и на свјетску поезију, умро је на данашњи дан.
Борис Пастернак (фото: Cornell Capa / International Center of Photography and Magnum Photos) -
Борис Пастернак (фото: Cornell Capa / International Center of Photography and Magnum Photos)

Прогањан је у вријеме Јосифа Стаљина, али ни касније није био миљеник власти.

Одрастао у интелектуалној средини, почео је да ствара у кругу футуристичке групе "Центрифуга" и "Лефу". Упркос блискости са футуристима, није прихватио њихову револуционарну ангажованост.

Теме прве и друге руске револуције обликовао је у поемама као трагедију интелектуалаца у историјским турбуленцијама. Био је опчињен Христовим путем страдања и славе, Христа-жртве и Христа-судије.

Збирка пјесама симболичног назива "Изнад баријера" одредила је карактер његове поезије, тематски аполитичне, богате метафорама, која ствара утисак дисхармоније и немира, а збирком "Брат мој - живот" уврстио се међу класике европске поезије 20. вијека.

Највећи успјех код публике и књижевне критике донио му је роман "Доктор Живаго", објављен у иностранству, послије чега су га избацили из руског Савеза писаца. У СССР-у је "Доктор Живаго" штампан тек 1988. године.

Исказао се и као теоретичар књижевности и сјајан преводилац Вилијама Шекспира, Јохана Волфганга Гетеа, Шандора Петефија и грузијских пјесника. Његова филозофска лирика снажно је утицала на многе руске, европске и америчке пјеснике.

Остала позната Пастернакова дјела су: роман у стиховима "Спекторски", збирке пјесама и поеме "Близанац у облацима", "Теме и варијације", "Поручник Шмит", "Деветсто пета година", "Узвишена болест", "Друго рођење", "Кад се разведри", "Умјетник", приповијетке "Дјетињство Ливерсове", "Историја", те драма "Слијепа љепотица".