X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
25/05/2020 |  20:00 ⇒ 21:19 | Извор: РТРС

За Дан младости у Кући цвијећа и даље југоносталгичари из бивше државе (ВИДЕО)

Старији гледаоци сјећају се да је у вријеме бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије данашњи дан прослављан као Дан младости и рођендан Јосипа Броза Тита. Ни 40 година након Брозове смрти југоносталгичари не заборављају овај датум, па су многи данас посјетили Титов гроб у Кући цвијећа у Београду.
Дан младости - Фото: РТРС
Дан младостиФото: РТРС

Дан младости прослављао се у бившој Југославији од 1957. године.

Тог дана одржавана је централна прослава на стадиону ЈНА, уз слет и уручење штафете, која је ношена кроз цијелу државу.

За неке је била симбол југословенства, за друге – алатка у изградњи Титовог култа.

- То је један од најважнијих политичких ритуала које је заправо имао за циљ да интегрише комплетну заједницу, и управо се преко штафете и преко овог празника на неки начин вршила и интеграција и касније дезинтеграција заједнице - каже Марија Ђорговић, кустос у Музеју Југославије.

За разлику од претходних, ове године због вируса корона, међу посјетиоцима на Титовом гробу мало је оних из региона.

Ипак, најупорније није омела ни епидемија, ни заштитна опрема, а ни удаљеност.

- Дан младости је за мене дан помирења између Република послије свега што се догодило - рекао је Јошка Броз, унук Јосипа Броза Тита.

Међу времешним посјетиоцима запажамо и младе, који су за Титово вријеме чули из књига или прича.

- Често разговарам са мамом о томе и она ми прича нон-стоп како је то било, пошто је живјела у том добу и мени се јако допада тај период и како су они обиљежавали Дан младости како су они обележавали - прича Јелена Филимоновић.

Генерацијама одраслим уз култ личности тешко је разлучити свијетлу од тамне стране медаље, упозоравају историчари.

- Данас у нашој култури сјећања обично постоје црвена или црна слика, дакле – или је све било предивно, ружичасто, црвени пасоши, висок стандард, или опет се ради само о тоталитарном режиму, о кршењу људских права, о репресији, а по свој прилици о режиму који је био и једно и друго - наводи Милан Гулић, историчар.

Зато је из перспективе српског народа потребно критички сагледати Брозово вријеме, кажу историчари.