latinica  ћирилица
20/05/2020 |  12:20 ⇒ 14:18 | Аутор: РТРС

Шеранић: Све донесене мјере су биле исправне и правовремене

Не очекујем нови велики талас укупно гледано у Републици Српској. Као што сам и навео, вирус је у заједници, ту је, међу нама, од њега треба да се штитимо и уколико будемо спроводили мјере не треба да бринемо, истакао је Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске, у интервјуу за портал banjaluka.net.
Ален Шеранић - Фото: РТРС
Ален ШеранићФото: РТРС

Након два мјесеца рестриктивних мјера и ограничавања, са циљем спречавања експанзивног ширења вируса корона, Република Српска је по узору на бројне земље у региону отпочела са ублажавањем предузетих мјера. Тако су врата својим посјетиоцима поново отворили бројни угоститељски објекти, али и занатске и трговачке радње.

Истовремено са одлукама Републичког штаба за ванредне ситуације о ублажавању мјера у јавности су се појавиле разне теорије о могућим ефектима таквих поступака надлежних, али и уопште о неопходности њихових примјена у Републици Српској.

Како се ублажавање мјера одразило на даљи ток епидемије, али и досадашњим постигнутим резултатима на превенцији ширења вируса на простору Републике Српске, одговоре је дао Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштитете.

Упркос почетном оптимизму и похвалама реакција надлежних органа, које су стизале са свих страна, Република Српска се у једном моменту суочила са знатним растом новозаражених вирусом корона. Како коментаришете такву појаву и шта сматрате узрочницима?

- На сам ток епидемије не утиче само и искључиво наш рад. Узрочници су бројни и нови вирус корона се десио цијелом свијету, а свака земља је доносила мјере у складу са тренутном процјеном епидемиолошке ситуације. Све мјере које смо до сада доносили, базиране су на тренутним процјенама као и било гдје друго у свијету. Тако је и са овом релаксацијом мјера о којима одлучује Републички штаб. Некада се, посматрано из појединачних локалних средина нека од тих мјера може учинити нелогичном, али наш је задатак да сагледамо цјелокупну ситуацију. Знајући да установе колективног смјештаја носе висок ризик од ширења вируса одлучили смо се да тестирања радимо у тим установама, тако да је откривени број заражених лица у тим установама допринијели повећаном укупном броју заражених. Борба против вируса који је пандемијског карактера као што је овај траје и на то сви морамо да будемо спремни и да наставимо живот у новим околностима. Вирус је ту, он постоји међу нама и у наредном периоду ће сигурно бити одређених мањих жаришта која нам се сада дешавају у одређеним срединама и то за нас није неочекивано. И у земљама у окружењу можете да видите да се дешавају ограничене епидемије. Оно на шта смо ми сада фокусирани шта нам даје за право да будемо отпимистични јесте пад броја хоспитализованих пацијената, односно оних који од посљедица ове заразе развију тешку клиничку слику, као и чињеница да имамо већи број опорављених од активних случајева.

Прошло је више од два мјесеца откако је регистрован први случај инфекције, вријеме је да се говори о постигнутим резултатима. Колико су предузете мјере дале ефекта и да ли је епидемија у Српској имала предвиђени ток?

- Од првог дана смо фокусирани на доношење наших мјера у Републици Српској и на то да грађанима на што једноставнији начин објаснимо због чега су мјере важне за очување здравља свих нас. Било нам је важно да наши грађани уваже препоруке струке, у првом реду епидемиолога, инфектолога и микробиолога и да схвате због чега их стављамо изван њихове зоне комфора. Сваки појединац и његово понашање утиче на ток епидемије. Задовољан сам начином како се грађани понашају и како су се понашали првих мјесец до мјесец и по дана. Сада је дошло до извјесног засићења и тада је дошло до одређеног попуштања, али ми и даље инсистирамо на томе да људима објаснимо колико је важно да носе маске, да држе физичку дистанцу, и спроводе ону препоруку која често звучи банално, а то је да перу руке. Као што сам и нагласио, када је у питању борба са корона вирусом све почиње и завршава са појединцем. Управо то понашање и мјере здравственог система допринијеле су да имамо линеаран ток кретања епидемије, те да број заражених ниједног тренутка није доживио експоненцијални раст.

Земље у региону, али у свијету, прибјегавале су различитим моделима борбе против вируса корона. Ипак, шведски модел стицања колективног имунитета привукао је највише критика. Какво је Ваше мишљење, са становишта струке, о једној таквој тактици и да ли је она можда била примјенљива и на простору Српске?

- Када се то дешавало ми смо већ били у фази да нам се вирус ширио у заједници. Тада сам рекао да је то ход по ивици, нарочито због ризика за старије људе и оне људе који већ имају озбиљна обољења, односно за оне код којих заражавање овим вирусом може да буде фатално. То остаје наш приоритет, да заштитимо оне који су најугроженији. Чињеница је да је дио популације сигурно стекао неку врсту имунитета, али то ћемо знати тек након релевантних популационих истраживања. Подаци из других земаља нам говоре да тај обим сигурно није довољан за онај степен и сигурну зону коју називамо колективним имунитетом, што значи да ћемо се од овог вируса морати штитити и у будућности. Када је ријеч о Шведској или било којој другој држави свако мјере и приступ прилагођава себи. Ако узмете у обзир да у Шведској већи проценат грађана ради од куће или да омладина рано напушта родитељски дом и води самосталан живот, онда свакако знате да се смањује могућност настанка породичних жаришта.

Како гледате на оцјене да је полицијски час у Републици Српској током претходних празника био непотребно дуг, па чак и неефикасан, ако се узму у обзир претпоставке да је највише особа заражено у тим данима?

- Немам дилему да су све мјере које смо доносили биле исправне и што је можда важније, правовремене. Радило се неуморно и на више поља. Ишли смо ка томе да спријечимо “увоз“ вируса извана и зато су донесене мјере које су се тицале ограничења улазака у Републику Српску, друге мјере су се тицале ограничења кретања домаћег становништва, јавног окупљања и ношења заштитне опреме, а треће јачања капацитета здравственог система. Да ли смо нешто могли боље да урадимо? Вјероватно јесмо, али ћемо то знати тек наредне године када будемо имали релевантне научне студије о карактеру овог вируса, а то ће уједно бити и вријеме за праву евалуацију и сумирање научених лекција.

Како оцјењујете регионалну структуру броја обољелих и преминулих унутар Републике Српске? Шта сматрате узроком значајне диспропорције између Бањалуке и осталих локалних заједница у Српској, па и у ФБиХ, у том контексту?

- Не бих коментарисао начин на који раде колеге у Федерацији. Ми имамо своје методе тестирања и прошли смо кроз стандардне четири фазе. Прва је подразумијевала фазу без вируса и тада се методологија тестирања разликовала од друге и треће фазе у којима се вирус појавио спорадично, а касније у кластерима и тада смо се држали дефиниције случаја Свјетске здравствене организације. Четврта фаза је била фаза у којој се вирус појавио у заједници и када смо кренули са масовнијим тестирањем у оквиру којег смо откривали вирус, напримјер, у неким домовима за старе и међу здравствени радницима код којих је и већа вјероватноћа да откријете вирус. Тако да је опсег тестирања такође условио број откривених случајева. С друге стране, сам почетак епидемије крај зимске сезоне у Европи, број грађана на привременом раду у Европи, у којој се вирус већ био проширио, наравно да су довели до ситуације да је број заражених у Бањалуци и овом крају Републике Српске већи.

Прошле седмице се отпочело и са ублажавањем мјера, живот у Српској се постепено враћа у нормалу. Шта нам доноси ублажавање мјера? Можемо ли и када очекивати нови талас вируса корона?

- Не очекујем нови велики талас укупно гледано у Републици Српској. Као што сам и навео, вирус је у заједници, ту је, међу нама, од њега треба да се штитимо и уколико будемо спроводили мјере не треба да бринемо. Свака одлука о релаксацији мјера је донесена на основу података које смо имали седмицу раније и тако смо ишли корак по корак, седмицу за седмицом. Као што су нам епидемиолошки подаци били важан компас, важна је и повратна информација како те мјере утичу на епидемиолошку криву. Настојимо да нађемо најбољи баланс, да изважемо шта је то што ће вратити нормалан ток живота, а неће угрозити здравље становништва.

Одређене мјере, као што је ношење заштитне опреме и полицијски час, и даље су на снази. Колико ће бити потребно Републици Српској да се врати у нормалу и како ће та нова нормалност да изгледа? Могу ли грађани научити да живе са вирусом и у колико мјери су тачне тврдње појединих стручњака да би вирус корона могао да постане "сезонски грип"?

- На јесен сигурно можемо очекивати да ће вирус бити присутан, као и вирус грипа, који има сезонски карактер. У којем обиму, то наравно, још не знамо. Оно што је предност јесте да већ сада имамо сазнања о начину преноса вируса и начинима како лична заштита појединца помаже, као и појачане здравствене капацитете. Нажалост, праву заштиту најугроженијих у виду вакцине још немамо, до њеног проналаска не можемо рачунати на бољу заштиту од ове коју имамо сада у виду спровођења мјера. Уједно, сада смо могли да видимо значај вакцинације у пуном обиму, и само дјелић сценарија како би изгледао свијет да немамо вакцине које нас штите од заразних болести.

Какве су Ваше прогнозе, када би Република Српска могла да прогласи крај епидемије?

- Сада улазимо у једну мирнију фазу али обзиром да је вирус ту, у заједници, требамо бити спремни на то да користимо мјере личне заштите и на тај начин штитимо и себе и друге. “Нова“ нормализација живота свакако мора доћи и она ће подразумијевати доношење одлуке о престанку важења ванредне ситуације. С обзиром да је ванредна ситуација и уведена ради утицаја вируса на све сфере живота, а не само на здравствени, процјена и одлука Републичког штаба за ванредне ситуације означиће завршетак ванредних мјера и “нову“ нормализацију живота.

Извор: Banjaluka.net