X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
19/05/2020 |  10:19 ⇒ 15:30 | Извор: Анадолија

Шеранић: Не очекујем погоршање, могућа појединачна жаришта

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић, у интервјуу за агенцију Анадолија, рекао је да не очекује погоршање епидемиолошке ситуације на подручју Републике Српске, али да очекује појединачна жаришта.
Ален Шеранић - Фото: РТРС
Ален ШеранићФото: РТРС

Након значајних релаксација мјера Шеранић је рекао да је задовољан како се грађани иначе понашају и то од почетка саме ове јавно-здравствене кризне ситуације.

- Морам рећи да сам стварно поносан на то како су се грађани понашали првих мјесец, до мјесец и по дана, прије свега из разлога што су стварно схватили оно што су колеге епидемиолози, микробиолози и инфектолози препоручивали када су у питању саме мјере, без обзира да ли се односило на мјеру која се односи појединца или на мјеру која се односи на саму заједницу. Наравно да послије неких мјесец и по дана једноставно се људи засите и жељни су враћања да тако кажем у нормалну сферу живота, што је нормално. И тада је дошло до одређеног опуштања, прије свега ношења личне заштитне опреме - навео је Шеранић.

Говорећи о личној заштитној опреми, односно о маскама, које јесте једна од актуелних тема не само код нас него свуда у свијету, нагласио је да свакако морамо схватити када је у питању епидемија вирусом корона или уопште појава вируса корона све почиње и завршава се с појединцем.

Тренинзи за спортисте

- Толико колико ми сами будемо спроводили оне мјере које су нам препоручене, које су врло једноставне за нас појединце за заједницу могу да буду врло крупне и врло значајне. Тако да очекујем да и у наредном периоду прије свега држимо физичку дистанцу, носимо маске како је препоручено и одржавамо хигијену руку што је од почетка била некако мантра које смо се свакако држали и које ћемо се увијек држати. На крају крајева нас као дјецу све су учили да перемо руке кад уђемо у кућу, прије јела, послије јела, тако да то само треба да наставимо - рекао је Шеранић.

Нагласио је да ћемо у наредном периоду имати такозваних џепова у епидемији. Обзиром да вирус живи, циркулише, наћи ће се у заједници, па се могу очекивати појаве ограничене епидемије, као што је примјер Брача у Хрватској или Врања у Србији.

- Једноставно се дође до одређене ситуације у којима се деси да више лица буде заражено на одређеном подручју и то ће се вјероватно дешавати и код нас у неком наредном периоду. Оно што је битно да хигијенско-епидемиолошке службе домова здравља и Институт буду спремни да циљано одреагују у тим случајевима заједно са инспекцијом и да се ограничи одмах ширење те, да тако кажем, жаришне епидемије. Не очекујем да ће бити неког глобалног погоршања ситуације када говоримо о цијелој Републици Српској - рекао је Шеранић.

Нагласио је да ће се прећи на систем надзора слично надзору грипе, а контроле могућности појаве вируса прије свега у колективним смјештајима ће и даље бити врло активне као што Свјетска здравствена организација и препоручује.

Рекао је да је од јуче дозвољено одржавање тренинга професионалних спортиста, школе спорта за дјецу уз јасне мјере и препоруке на који начин је то могуће, чиме је настављена релаксација мјера у седмичним фазама.

Према ријечима Шеранића немогуће је предвидјети сваку животну ситуацију, а да након релаксације мјера пристижу и повратне информације са терена, на основу чега се покушавају пронаћи најбоља рјешења уз која ће људи бити заштићени, а да се живот и разни процеси наставе одвијати. Фаза релаксације мјера трајаће до краја маја, након чега ће услиједити процјене уз епидемиолошки и инспекцијски надзор.

Његов став да је прво потребно испратити здравствено стање професионалних спортиста након наставка тренинга па тек онда разматрати наставак такмичења прошле седмице изазвао је бројне коментаре о томе како је "угасио" односно "кочи" Премијер лигу БиХ у фудбалу.

- Ми смо дали мишљење са апсекта јавно-здравствене струке и онога шта мислимо да би било пожељно, у овом тренутку када разговарамо о томе да радимо у наредном периоду. Како и на који начин ће одлучити министарства спорта која се дефинитивно баве том проблематиком ми нисмо надлежни за спорт и нисмо укључени у припреме спортских календара, спортских такмичења и не знамо на који начин се то свакако одвија, али јавно-здравствена препорука наша је таква каква јесте. То је мишљење, уколико неко жели и мисли да треба другачије да поступи, то је ствар онога ко одређује ту врсту питања. Али, мислим да прво треба да испратимо како и на који начин ће професионални спортисти одрађивати своје тренинге и каква ће бити проблематика по том питању па тек онда, по мени, да се размишља о одржавању, да тако кажем, редовних професионалних циклуса - рекао је Шеранић.

Физичка дистанца и ношење маски остаје пракса

Нагласио је да је на министарствима спорта да дефинишу оваква питања.

- У наредном периоду видјећемо како и на који начин ће се ствари дешавати. Међутим, с обзиром да говорите конкретно о фудбалу, свакако су другачије праксе и у земљама у Европи и другачије се јавно-здравствено постављају према свој тој проблематици, али немојте заборавити да имамо и друге колективне спортове, имали смо позив из Рукометног савеза и разговарали смо о тој теми, тако да ствар је организација, савеза, министарстава надлежних за та питања - навео је Шеранић.

На питање да ли је од почетка епидемије било погрешних процјена, упутстава СЗО, које су негативно утицале на ситуацију, односно да ли је нешто могло бити боље урађено рекао је да евалуација, која даје одговор на питање зашто се нешто дешавало, долази много касније и треба да прође вријеме.

- Ми смо процјене доносили на основу седмичних показатеља, и сваки пут смо из седмице ишли у седмицу. СЗО вам даје препоруке и каже ово су препоруке на глобалном нивоу, а ви те препоруке прилагођавате контексту ваше земље. С друге стране рецимо и код питања самог ношења маски СЗО каже знате ви то требате прилагодити вашој традицији и култури. Ако је наша традиција и култура да се код сваког виђења рукујемо, грлимо, прислањамо образ на образ, онда епидемиолошки то значи да сте у веома ризичном контакту у смислу преноса вируса и уопште држања физичке дистанце - изјавио је Шеранић.

Навео је да "не би рекао да је било било какве погрешне процјене, да ли смо имали сви заједно, говорим глобално, неку погрешну процјену то ће се знати тек сљедеће године када будемо знали више о самом вирусу корона".

- Научно стручно постоји доста непознаница када је сам вирус у питању и врло вам је тешко рећи да ли је некаква активност била погрешна или исправна. Оно што свакако јесте било добро јесте да смо мјере које смо донијели у Републици Српској донијели на вријеме и то није било само ствар наше процјена и наших мишљења о томе него је то био и регионално став који је говорио о томе како и на који начин смо доносили те мјере. Тако да сада посљедично пратимо сам ток епидемије и даље ћемо реаговати у скаду са тим - рекао је Шеранић.

Говорећи о усклађености мјера на подручју БиХ он је истакао да Република Српска има уставну надлежност над својим здравственим системом, као и ФБиХ и да је другачија поставка у смислу самог надзора, понашања и надлежности.

- Не бих говорио о ФБиХ, о томе колеге у ФБиХ могу много боље да говоре, али оно што ћу рећи везано за Републику Српску је да смо сходно надлежностима гледали како да доносимо што активније и што брже одлуке које су биле врло важне. Не бих рекао да су се различите мјере доносиле. Мјере ФБиХ и Републике Српске биле су прилично усаглашене, оно гдје се нисмо слагали је у динамици када та мјера треба да се донесе и то опет свако са свог аспекта. Тако да мислим да то није утицало на неки већи дисбаланс у смислу саме појаве вируса корона и његове контроле унутар БиХ, али свакако да је усаглашавање мјера потребно да бисмо динамички могли да процјенимо како и на који начин да одреагујемо сходно капацитетима које имамо. Било је битно да се информације размјењују као што смо и размјењивали, било је посљедично случајева гдје нисмо, као што је случај везано за одгађање мјере каратина на прелазима након којих долазите на територију ФБиХ, али генерално што се тиче мјера мислим да су биле усаглашене само је динамички, временски, било питање оквира када ће Република Српска и ФБиХ да донесе такву врсту мјера, немојте да заборавимо Брчко дистрикт - рекао је Шеранић.

Нема још лијека за вирус корона

Говорећи о лијечењу обољелих појаснио је да је у Републици Српској са појавом вируса корона и са процјеном ситуације везано за потребе лијечења становништа дефинисана експертску радну групу која је базирана на Медицинском факултету у Бањалуци у којој су стручњаци различитих специјалности који процјењују како и на који начин треба развити протоколе лијечења.

- Ми смо те протоколе и развили имамо јасне смјернице по питању самог лијечења говорим о смјерницама из разлога што у овом тренутку нема лијека који лијечи директно посљедице које настају усљед заражавања вирусом корона. Нема одређених научних студија које ће вам јасно рећи: "Да, то је тај лијек који користите да би се излијечили". С обзиром да и само обољење када се јави пролази кроз неколико фаза и смјернице су прилагођене тим фазама у зависности од симптоматологије коју имате и посљедично се уводе поједини од тих лијекова. Свакако да у том пакету лијекова поред оних супортивних како их ми зовемо односно система подршке, витамина Ц, надокнаде текућине као што и јесте препорука за било које опште инфективно стање, користе се и лијекови као што су антималарици, антивиротици, и различите врсте других терапија када сте животно угрожени прије свега мислим на подршку механичке респирације - истакао је Шеранић.

Све оно, каже, што је било доступно на тржишту као и сви други у свијету и ми смо користили и користимо и дан данас.

Важност тестирања

Говорио је и о томе да ли би досљеднија примјена ових протокола спријечила ситуацији у којој је у Републици Српској више заражних особа него у ФБиХ.

- Већи број лица која су заражена вирусом корона зависи прије свега од тога кога ћете да потврдите самим тестирањем, односно зависи од ширине опсега који обухватате са самим тестирањем - нагласио је Шеранић.

Наводи да су радили надзор свих здравствених радника у Српској који су најизложенији и наризичнији да код њих откријете вирус корону тако да је опсег тестирања условио и овај број лица која су заражена.

- Са тог аспекта мислим да није било погрешних процјена, када говорите о лицима која су позитивна имамо одређени број лица која се налазе кући, прије свега када имате цијелу породицу која је заражена у једном домаћинству, али тада домови здравља кроз јасан протокол предузимају све мјере у смислу здравственог и безбједоносног надзора над тим лицима унутар заједнице. Али сваки појединачан случај ако се ради о пунољетном лицу подразумијева изолацију у нашим изолационим центрима карантинског типа широм Републике Српске или ако имате симптоме онда збрињавање у болницама - нагласио је Шеранић.