Давидовић: И локалне заједнице препознале значај финансирања вантјелесне оплодње
Давидовићева је истакла да се тиме доприноси очувању репродуктивног потенцијала становништва и повећању наталитета у Републици Српској.
- Повећање наталитета је дугорочно питање које се мора рјешавати континуираном примјеном мјера популационе политике међу којим је и пружање финансијске помоћи при лијечењу неплодности код парова. Зато је важно да у рјешавање ових проблема, осим Владе Републике Српске, треба да се укључе и све јединице локалне самоуправе - рекла је Давидовићева.
Она је подсјетила да Република Српска, посредством Фонда здравственог осигурања, од 2007. године финансира вантјелесну оплодњу за парове који на други начин не могу да остваре потомство, те да је од 2011. године уведено финансирање другог поступка, а од 2018. године и трећи поступак вантјелесне оплодње.
- Финансирањем три бесплатна покушаја вантјелесне оплодње Влада Републике Српске је уочила значај ове пронаталитетне мјере и на тај начин се Српска по овом праву изједначила са другим развијенијим земљама - оцијенила је Давидовићева.
Према њеним ријечима, Министарство породице, омладине и спорта од 2011. године заговара код јединица локалне самоуправе да финансирају/суфинансирају наредне поступаке вантјелесне оплодње.
Према подацима Фонда здравственог осигурања, навела је Давидовићева, у 2019. години одобрено је 630 захтјева за вантјелесну оплодњу - за први покушај 300, за други 200, а за трећи 130 захтјева.
- Трошкови за ове намјене износили су 2,7 милиона КМ. Фонд у цјелости финансира три поступка женама до 40 година старости, женама од 41 до навршене 42 године 50 одсто трошкова, а женама које су старије од 42 године, уколико роде дијете поступком вантјелесне оплодње, Фонд у цјелости рефундира трошкове - нагласила је Давидовићева.
Она је објаснила да захтјев за остваривање права на вантјелесну оплодњу могу да поднесу парови којима је ова процедура једина могућност зачећа, а критеријуми за одобравање се углавном односе на медицинске индикације.
- Тачније, услови су доказан стерилитет и да се пар налази у браку или ванбрачној заједници, више од двије године - рекла је Давидовићева.
Када је ријеч о локалним заједницама, она је навела да су у прошлој години општине, односно градови, запримили 146 захтјева за финансирање вантјелесне оплодње, а да је одобрено 127 захтјева у износу од 284.266 КМ.
- Највећи број пристиглих захтјева имали су Бањалука, Требиње, Бијељина, Пале, Приједор и Рогатица. У 2019. години укупно су 34 јединице локалне самоуправе издвојиле средства за ове намјене - рекла је Давидовићева.
Она је истакла да је, посматрајући по годинама, видљиво повећање броја општина и градова које финансирају захтјеве, али да је лани уочен благи пад учешћа јединица локалне самоуправе.
- С тим у вези, смањен је и број захтјева парова за овим видом подршке. Разлог за мањи број захтјева у 2019. години је што жене нису оствариле трећи поступак медицинске потпомогнуте оплодње на терет Фонда здравственог осигурања. Такође, оно што је уочено током анализе података је да у неким општинама и градовима, упркос планираним средствима, не стижу захтјеви од парова - додала је Давидовићева.
Она је подсјетила да је од 2017. године Фонд почео да финансира и услугу чување ембриона на двије године, док су раније осигураници морали да сами плаћају ову услугу.
- Сада је ова услуга беслатна у здравственој установи која са Фондом има потписан уговор за пружање вантјелесне оплодње. Захваљујући увођењу ове процедуре, парови не морају да пролазе комплетан процес вантјелесне оплодње, а самим тим и трошкови за Фонд су мањи. Фонд је у 2019. години финансирао чување и замрзавање ембриона за 133 пара у износу од 66.500 КМ - истакла је Давидовићева.
Од 2007. године поступком вантјелесне оплодње рођено 1.216 новорођенчади у Републици Српској, а издвојено је око 22 милиона КМ.
Фонд здравственог осигурања Републике Српске је од 2007. до краја 2019. године одобрио 5.226 захтјева за финансирање вантјелесне оплодње.
Према подацима Свјетске здравствене организације, приближно 15 одсто парова у свијету је неплодно, а додатних 10 одсто има смањену плодност, док, према процјенама, у Републици Српској 16 одсто парова има проблем са стерилитетом.