Српска показала способност да се носи са изазовима (ВИДЕО)
Како сада у епидемији вируса корона, тако и у поплавама 2014. године. Ово су изјавили предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, гостујући у емисији Актуелно наше телевизије.
Српска, кажу, у овим ситуацијама није пала на кољена, већ је ишла даље. У томе је, додају, кључна била подршка грађана, са којима су институције у синергији.
Двије кризне ситуације у којима имају другачије улоге, анализирали су Цвијановићева и Додик. Поплаве су, истичу, биле видљив непријатељ. О вирусу корона, још се мало зна. Ипак, у обје ситуације, институције су, кажу, знале како да се носе са проблемом.
- Са поплавама се знало да ће проћи. На нама је било да доносимо мјере за наше становништво, привреду, да санирамо инфраструктуру, обновимо водоувтрде, што смо и урадили - рекла је Жељка Цвијановић .
Предсједница Српске је истакла да је важно да институције раде заједно и излазе у сусрет потребама грађана, здравственог сектора и привреде.
- Вјерујем у нашу снагу, колективну моћ и синергију институција и грађана коју смо видјели по понашању грађана и активизму наших социјалних партнера. Ствари не треба уљепшавати, али не можемо прихватити квалификације да нешто није добро урађено. Све је добро урађено у страшним околностима у којима се нико у свијету није могао припремити и адекватно реаговати на ово што нас је задесило - истакла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, грађани су и у вријеме поплава показали велику солидарност, а институције велику одговорност.
Навела је да је немогуће доносити мјере у институцијама и примјењивати их ако нема подршке грађана и оцијенила да Српска треба да буде поносна да није било велике разлике у реаговању на епидемију у односу на државе које перципирају као савршене и боље организоване.
Повлачећи паралелу између катастрофалних поплава и епидемије вируса корона, Цвијановићева је рекла да се не може рећи када је било теже радити јер обје кризне ситуације имају своје специфичности.
- Био је поплављен велики дио Српске и било је погођено скоро 60 одсто становништва. Ипак, тада су институције могле да раде и имали смо сједнице Народне скупштине, доносили законе, рјешавали проблеме, уводили ваучере, обезбјеђивали подршку привреди... Данас је то другачије. Постоји забрана одржавања контаката, а тиме је онемогућено да институције на устаљени начин обављају свој посао - рекла је предсједник Српске.
Подсјетила је да у вријеме поплава по 5.000 КМ добило 90 до 95 одсто становника који су били угрожени, а остали нешто мањи износ јер су имали и мању штету. Навела је да проблема није мањкало ни између те двије кризе јер су 2015. и 2017. године Српску погодиле велике суше.
- Морали смо да интервенишемо јер су били огромни губици у пољопривредном сектору. Имали смо потом и велико невријеме због чега смо новац који је планиран за друге пројекте морали да усмјеримо у санирање штете. Десио се и терористички напад у Зворнику послије чега смо кренули интензивно улагати у Министарство унутрашњих послова и сектор безбједности купујући наоружање, возила и опрему - подсјетила је Цвијановићева.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да је Република Српска је у оба случаја показала способност да управља кризом.
- Тако је било и овај пут. Почетак епидемије показао је да је Српска субјекат који је предузимао правовремено мјере - навео је Додик.
Говорећи о кризи која је Српску задесила прије шест година након великих поплава, Додик је указао да је то било стравично, нешто с чим се први пут сусрео.
- Најгоре је тада, као и сада, било изгубити главу или дозволити да те ухвати неки облик панике. Наша одговорност је далеко већа него што можда и ми сами разумијемо, али нас је носио колективни дух, као и у овој ситуацији - присјетио се Додик.
Он је навео да је тада била ријеч о огромној штети, о једном буџету Републике, који је тад био 2,2 милијарде КМ.
- Мислим да ни до сада нисмо санирали све штете од тих поплава, али смо санирали све објекте који су били урушени, од јавних путева, жељезничке пруге, свих трафостаница, вртића, домова културе, школа - истакао је Додик.
Додик је подсјетио и на период кризе 1998. године када је дошао на мјесто предсједника Владе и када је Република Српска била подијељена између западног и источног дијела.
- Један од највећих успјеха у то вријеме јесте што су успјели објединити Републику, првествено полицију Републике Српске и друге институције - рекао је Додик и додао - Зато је Република касније могла да реагује. Ми смо имали озбиљне штете у свим тим кризама, и глобалној економској кризи, у поплавама, и сада још не сабирамо колике су те економске штете, али Република Српска није била на кољенима ниједан пут већ је показала способност да иде даље".
Он је подсјетио да је у поплавама спасоносно било што је Српска креирала ваучере да помогне људима.
- Фасцинанто је повјерење тих људи којима је вода ушла у куће, уништила све што су имали у пољу, али они су вјеровали у Републику Српску. Данас су ти људи задовљни начином на који смо ми то урадили, али то људи заслужују. Био сам у ситуацију гдје је људима вода дошла до крова, али нису губили наду када виде органе власти, јер смо долазили и били с њима на терену - подсјетио је Додик.
Он је додао да је било важно људима на вријеме рећи шта их чека, те да се вода још није била ни повукла, а надлежни су објаснили како ће грађани добити по 5.000 КМ у ваучерима за обнове кућа и станова.
Додик је додао да ни тада, као ни сада, БиХ није много помогла, већ је све зависило од Републике Српске.