Цвијановић: Јасеновац - најскупље плаћена историјска лекција (ФОТО/ВИДЕО)
- То је лекција која нам је додатно ојачала државнотворну свијест, али и одлучност да бранимо оно што је наше, а да никога другог тиме не угрожавамо - нагласила је Цвијановићева у обраћању на обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.
Она је рекла да жели да изрази захвалност предсједнику Србије Александру Вучићу и руководству Србије што и данас, иако на другачији начин, Србија и Српска заједно обиљежавају Дан сјећања на јасеновачке жртве усташког злочина - геноцида.
Подсјетивши да је прошло 75 година од како су посљедњи затвореници извршили пробој из јасеновачких логора смрти, Цвијановићева је навела да су шансе да се избаве из јасеновачког пакла биле минималне, те да је тек сваки десети учесник пробоја преживио, док је хиљаде и хиљаде логораша убијено управо тих дана.
Она је додала да у вријеме кад се ближио коначни слом нацистичке Њемачке и њених квислиншких творевина попут тзв. Независне Државе Хрватске, наредба усташке власти била је да се ликвидирају сви затвореници, а сам логор до темеља сруши и уништи, како би се прикрили сви докази његовог постојања.
Захваљујући храбрости посљедњих логораша који су смогли снаге да крену у одлучујући пробој, те каснијим свједочењима преживјелих заточеника, навела је предсједник Републике, страшна истина о јасеновачким логорима смрти угледала је свјетлост дана.
Она је остакла да од тада, па све до данас, за српски народ сјећање на Јасеновац представља највећу, болну рану, али и најважнију историјску лекцију коју смо дужни да учимо, памтимо и преносимо на будуће генерације.
- Због тога смо и данас овдје, на овом страшном, страдалничком, али и светом мјесту да бисмо се присјетили свих жртава јасеновачких логора смрти и геноцида на простору такозване НДХ иако то, због глобалне пандемије и ванредног стања, чинимо на другачији начин у односу на претходне године -рекла је Цвијановићева.
Предсједник Српске је нагласила да се страхота ових злочина не огледа само у ужасавајућем броју невиних жртава које су ликвидиране на најмонструознији начин, већ и у чињеници да се радило о институционалном, државном пројекту, чији је крајњи циљ било физичко уништење и истребљење српског, јеврејског и ромског народа.
Цвијановићева је рекла да ће на најмрачнијим страницама свјетске историје остати забиљежено да су се чак и по злу чувени нацисти згражавали над свирепим методама које су усташки злочинци примјењивали током масовних егзекуција у логорима смрти.
Она је нагласила да ће остати упамћено и да је усташка парадржава једина у историји човјечанства имала посебне логоре за дјецу, која су на тим мјестима масовно страдала од руке злочинаца који у њима нису видјели невина, Божија створења, већ непријатеље које треба истријебити и за то не постоји ни морална, а камоли одговарајућа правна квалификација.
- Али, постојали су људи који су и у таквим звјерским и нељудским временима били истински људи и топла људска бића. Зато с огромним поштовањем и данас треба поменути име великог хуманисте аустријског поријекла Диане Будисављевић која је спасила више од десет хиљада српске дјеце - истакла је предсједник Српске.
Према њеним ријечима, о страхотама овог мјеста најбоље свједоче бројни свјетски историчари који тврде да је по својој монструозности логор Јасеновац превазишао чак и Аушвиц.
- Сјећајући се Јасеновца и других стратишта, ми не говоримо о ратовима у којима су се сударале војске, нити о великим биткама након којих су се пребројавале жртве - војне, али и цивилне. Не говоримо о побједницима или губитницима рата, нити о некој заузетој или одбрањеној војној тачки. Док стојимо на овом мјесту, ми говоримо о моралној и свакој другој пропасти људског рода оличеној кроз масовне свирепе егзекуције које су вршене над недужним становништвом, о планском истребљењу и затирању постојања - од тек рођеног дјетета до изнемоглог старца, и о ужасу таквог масовног страдања - указала је Цвијановићева.
Она је констатовала да су зато у колективном памћењу цијелог једног народа дубоко урезане страхоте Јасеновца, Доње Градине, Јадовна, Дракулића, Гаравица, Пребиловаца, Старог Брода и бројних других стратишта из Другог свјетског рата.
"С тим сјећањем и застрашујућим успоменама, бранили смо и у каснијим временима наше право на постојање. Управо та свијест о важности очувања права на живот, права на огњиште на којем живите као свој на своме, али и права да се заштитите од нестајања или понављања зла, руководила нас је и у вријеме кад смо стварали Републику Српску као оквир за нашу слободу и наше трајање.
Данас живимо у слободи и желимо да све наше будуће генерације живе без страха од губитка те слободе. Желимо да живимо у миру са другима. Вољели бисмо да ниједан народ није кочница исказивању потенцијала, креативности и способности било којег другог народа на нашим просторима", навела је Цвијановићева.
Она је истакла да многи, који нису дио нас, не разумију зашто толико волимо Републику Српску.
- Али, ми, који смо дио наше заједнице, то одлично знамо и одлично разумијемо. Знамо да је она гаранција за наше животе и да није сметња ничијем развоју. Поносни смо на наше људе, на припадност коју осјећамо једни према другима и на способност наших институција да се брзо организују и одговоре на изазове. Утолико је већа и наша обавеза да Републику Српску градимо и развијамо у миру - поручила је Цвијановићева.
Она је указала да на путу стварања боље будућности, не смије се заборавити прошлост и наша је обавеза да се истином боримо против историјског ревизионизма и покушаја поновног оживљавања мрачних идеологија из прошлости.
Такви покушаји, истакла је она, представљају не само увреду за жртве, већ и антицивилизацијски чин и удар на достојанство сваког људског бића, али и народа.
- Али, наша је обавеза и то да се истином и вјером у Републику Српску боримо и против наметнутих лажних стереотипа који нас прате још од посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. И жртве којих се данас присјећамо на то нас обавезују, као и мјесто на којем данас стојимо. Уз сву тугу и бол коју човјек природно осјећа на оваквом мјесту, поносни смо што нашим окупљањем, и тиме што постојимо, показујемо да је живот однио побједу над смрћу. У томе што нас има, и што упркос свему трајемо, лежи и наша највећа побједа. Сигурна да ћемо, као што смо то чинили и до сада, побиједити све изазове са којима се суочавамо. Живјела Република Српска - нагласила је предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.